"Samo je smrt siguran posao", moto je pete Grobarijade – jedinstvenog događaja u svetu koji okuplja isključivo pogrebnike.
Inicijator ovakve, po mnogo čemu, crnohumorne fešte jeste jedan od najpoznatijih "grobara" na Balkanu, Radiša Mihajlović, vlasnik Drnda internacionala koji je ovu svetkovinu iskoristio i kako bi sa kolegama iz regiona proslavio vredan jubilej – dve decenije postojanja firme koja sada posluje na teritoriji cele Evrope.
A da je Grobarijada zaista jedinstven događaj organizatori su se pobrinuli da pokažu već od ulaznih vrata restorana simboličnim poklonima: privescima za ključeve s mrtvačkim sandukom i glogovim kolcem za teranje vampira.
U istom duhu bila je i uvodna poruka voditelja programa: "Lep (s)provod i ne budite mrtvi hladni."
| Oživeo tradiciju – Pre 22 godine je održana prva grobarijada u Bačkoj Palanci kao Bal vampira. Sledeća 2003. u Zrenjaninu, pa sam ja bio organizator, a onda je usledila još jedna u Vinči. Dugo se nismo sastali, pa sam rešio da ove oživim to okupljanje naše branše i nadam se da će biti nastavljeno – kazao je Mihajlović. Obećanje stiglo iz BiH, od Mladena Zekića koji je duže u branši, ali prvi put na na Grobarijadi i oduševljen je organizacijom i veseljem. – Ideja je odlična i sigurno to neće biti poslednje okupljanje, jer se nadam da ćemo se videti i iduće godine u još većem broju – poručio je Zekić. |
Potvrda njegovih reči brzo je usledila zato što se uz obilje pića i hrane neprestano rasplitalo kolo, orila pesma.
Zvanice je karaokama podigao na noge protojerej Bratislav Pavlović koji je za svaku otpevanu pesmu simbolično kićen stodinarkama.
Slavljenik Mihajlović, legenda u poslu i našoj dijaspori, poznat i po šaljivoj kletvi "dabogda te Drnda vozio kući", ali i jednog od najčuvenijih slogana "Vaše je samo da umrete, sve ostalo je naša briga", ugostio je kolege iz bivših jugoslovenskih republika, ali i Mađarske, Bugarske, Italije, Nemačke…
Ni oni, ali ni Drnda nisu krili zadovoljstvo što su se okupili na "modernizovanom Balu vampira".
– Želeo sam da obnovimo okupljanje pogrebnika iz regiona, da se družimo i veselimo. Ponosan sam što sam domaćin Grobarijade i slavim jubilej sa dragim ljudima – rekao je Mihajlović koji je, praćen gromkim aplauzom uz muziku filma "Maratonci trče počasni krug" o čuvenoj pogrebničkoj porodici Topalović, simbolično zabo veliki kolac u tortu oblika mrtvačkog sanduka u gotovo prirodnoj veličini. Kao i ta, nestala je za tili čas i druga poslastica, ali u obliku krsta, teška skoro deset kilograma.
"Dragim Topalovićima" i gostima, poruka konferansijea je bila da je veselje organizovano da se vide, druže i razmene iskustva. I… naravno da "ostanu prijatelji do groba".
– Vi poslednji u jednom pravcu vozite i premijere i lekare i zidare… Taksisti uvek kažu lako je vama, mušterije vam nigde ne žure i mrtve su hladne, butigdžije prigovaraju da samo vašim modelima sve lepo stoji, a i bankari su shvatili Lakija Topalovića da je samo smrt siguran posao – poručio je spiker praćen smehom prisutnih.
Oficijelno vozilo preduzeća Drnda internacional je mercedes, a posao je proširen i na preradu pogrebnih vozila te marke.
– Balkanci za života imaju želju da voze mercedes i ako im ne pođe za rukom dok su živi, onda mogu posle smrti – kaže u svom stilu Mihajlović.
Među gostima poseban aplauz je izmamio Kristof Cetl, direktor Grave osiguranja, kompanije iz Austrije koja sa Mihajlovićevim pogrebnim preduzećem ima prvi potpisani ugovor sa nekim privatnikom iz Srbije.
|
"Vestima" dva priznanja |
– Drnda internacional je izuzetan kolektiv. Spaja nas profesionalnost, spaja nas život, i spaja nas smrt – kazao je Cetl.
Da je ovo preduzeće uzor mnogima, potvrđuje Mihajlovićev kolega iz mesta Nova bila kraj Travnika Ivica Nevistić.
Kroz smeh kaže da se posle 12 godina bavljenja putničkim prevozom, nedavno odlučio da uz žive "prevozi i mrtve".
– Bogu hvala, prevozim više putnika nego pokojnika – objašnjava Nevistić.
Duhovitost onih koji prvi sretnu porodice kada izgube najdraže ne manjka, jer posao jeste težak, ali umiranje je "sastavni deo života", pa su pogrebničke priče obojene anegdotama. Jednu "sa srećnim krajem" ispričao nam je Veselin Ružan koji, već deceniju vodi ogranak Drnda internacionala u Beču.
– Pozvala me je pre više godina starica čiji je muž bio na samrti i dogovorili smo sve oko njegove sahrane, ali se više nije javila. Kasnije sam je sreo u šetnji sa mužem i samo mi je očima mi je stavila do znanja da on ne sme da sazna za tu epizodu – priča on.
Protojerej Bratislav Pavlović koji je sa Drndom internacional na zajedničkom zadatku, otkriva kako ponekad olakšava teške trenutke.
– Pozovem prošle godine Drndu i pitam ljutito: Gde ste vi, sahrana zakazana, dva sata je, a vašeg vozila nema. Kada sam video da sam ga zbunio, kažem mu da je 1. april i da baš na taj dan šale nema umrlih ni pokopa – priča on.
