Život piše čudne priče, a jedna od njih je njegova. Zove se Jožef Kovač, ima 26 godina, rođen je i živi u Slovačkoj. Voli Srbiju jednako kao i svoju zemlju, a na naše pitanje da li ima bilo kakve veze sa Srbijom kategorično je odgovorio – ne!
"Imam samo prijatelje", počeo je priču Jožef i u istom dahu nastavio: "Godine 1997. gledao sam baraž meč između Mađarske i Srbije i tada sam zavoleo srpski fudbal".
Na njegovom Fejsbuk nalogu mogu se videti snimci sa Partizanovih utakmica i to je jasan znak da gaji ljubav prema crno-belim bojama.
"Bilo je to 2002. godine, gledao sam srpski derbi putem TV-a, a tada je moj idol bio Mateja Kežman. Hvala mu što sada navijam i volim Partizan“.
U Beogradu je bio više puta, pratio „parni valjak“ u Evroligi i Ligi Evrope, a ove godine prvi put se našao na „večitom derbiju“. Utisci su, kako kaže, neverovatni.
Taksista "džukela"Jožef nam je ispričao jedno neprijatno iznenađenje iz Beograda, ali kako kaže, to ne umanjuje njegovu ljubav prema Srbiji. "Ušao sam u taksi od Železničke stanice i išao do Ade Ciganlije. Vozač je imao približno 60 godina, a ni kola nisu bila ništa novija. Račun – 1500 dinara. Plaćam uredno, a za istu rutu u povratku, drugi taksista mi je uzeo 400 dinara. |
"Teško je opisati tu atmosferu, to mora da se doživi".
Utisaka iz srpske prestonice ima na pretek, ali jedan je ispričao sa posebnom emocijom.
"Posle meča sa Ludogorecom ušao sam u jedan kafić, a na sebi sam imao crno-beli dres i šal. Svi su me čudno gledali, a potom mirnim tonom objasnili da se tu skupljaju samo ‘delije’. Čak smo popili i pivo i posle toga sam razbio bilo kakve predrasude koje kruže o Srbima širom sveta".
Svoju ljubav prema našoj zemlji ovekovečio je tetovažom na levoj ruci na kojoj ćirilicom piše – Srbija.
"Mnogo volim vašu zemlju, a ovo je samo jedan od dokaza. U slobodno vreme igram fudbal, a kada god postignem gol poljubim tetovažu“, zaključuje Kovač.
