Greta Tunberg, tinejdžerka koja je ponovo u žiži javnosti zbog svog obraćanja na Samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Njujorku, kada je svetskim liderima poručila da “zbog njihovih praznih reči planeta umire”, izazvala je oprečne reakcije javnosti, od gromoglasnih aplauza do osporavanja i tvrdnji da njom “manipuliše pohlepna majka i stručnjak za PR”.
Devojčica od tek 16 godina za samo godinu dana postala je “lice borbe za spas planete od globalnog zagrevanja”, a danas je objavljeno i da je jedna od dobitnika “alternativnog Nobela”, nagrade Rajt Lajvlihud, zbog svojih “inspirativnih zahteva za hitnom akcijom protiv klimatskih promena, koji su zasnovani na naučnim činjenicama”.
U obrazloženju fondacije koja dodeljuje priznanje navodi se i da “primer Grete, koja je nominovana i za Nobelovu nagradu, pokazuje da svako ima snagu da donese promene” i da je njen primer “inspirisao i ohrabrio mnoge ljude da traže političku akciju”.
Greta je postala poznata širom planete sa 15 godina jer je, prošle godine, svakog petka bežala iz škole i ispred švedskog parlamenta protestovala protiv klimatskih promena. Njen primer sledili su vršnjaci širom sveta i tako je nastao globalni pokret “Petak za budućnost”.
Ubrzo je Greta proglašena “ikonom aktivizma” i “klimatskom ratnicom”, koja diskutuje rame uz rame sa vodećim stručnjacima, ali su se pojavila i pitanja “ko profitira” od njenog angažovanja. Dežurni skeptici odgovor su potražili u devojčicinom porodičnom stablu.
Gretina majka je operska pevacica i ucesnica Evrovizije Malena Ernman, a otac glumac Svante Tunberg. Greta je ispričala da je sa osam godina prvi put saznala za klimatske promene i tada pitala “zašto odrasli to ne shvataju ozbiljno”.
Navodno, to je bio jedan od faktora koji su doveli do toga da sa 11 godina oboli od depresije. Prestala je da jede, ide u školu i govori sa svima osim sa članovima porodice i nastavnikom.
Tada je utvrdeno da ima Asperbergov sindrom (oblik autizma), opsesivno kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam, što, prema njenom objašnjenju, znači da “govori samo kada oseća da je to potrebno” i da je shvatila da “mora da govori o klimatskim promenama”.
Prema zvaničnoj i medijima dostupnoj biografiji, Gretini roditelji su odustali od svojih karijera kako bi se brinuli o njoj i njenoj sestri Beti, koja takode boluje od Asperbergovog sindroma i opsesivno kompulsivnog poremećaja.
Kada je prošle godine Greta započela proteste ispred švedskog parlamenta PR stručnjak i aktivista za zaštitu životne sredine Ingmar Rentog na svom Fejsbuk profilu objavio je njenu fotografiju. Priču je preuzeo lokalni list, stigla je i do svetskih medija, a istovremeno su krenule i prve optužbe protiv Gretine majke Malene da je, uz pomoć Rentoga, osmislila kampanju kako bi promovisala knjigu o borbi svoje ćerke sa brojnim dijagnozama.
Britanski magazin “Stendpoint” objavio je da Rentog nije slučajno naleteo na Gretin štrajk, već po dogovoru s Malenom, s kojom je nekoliko nedelja ranije govorio na klimatskoj konferenciji. Kao jedan od “dokaza” ove teorije poslužio je i podatak da je vrednost Rentogove zelene kompanije “Nemamo vremena” skočila na više od milion dolara čim se Greta pridružila njenom odboru za mlade.
Iako se kasnije Greta povukla iz odbora, u javnosti su “sevale” optužbe da je njena majka “shvatila da korist koju može da ima od slave svoje ćerke prevazilazi promociju knjige”.
I nemački mediji su pomno pratili Gretin uspon u vrh svetske popularnosti. Tako je “Dojče vele” primetio da ova šesnaestogodišnja devojčica ima izražene zajedničke osobine sa populistima – savršeno pojednostavljuje komplikovanu problematiku i deli društvo.
“Uvek isti stereotipi: sa jedna strane je društvo odraslih koji uništavaju klimu i život, sa druge strane mladi ljudi koji se brinu za budućnost, iako žive u bogatim industrijskim zemljama. Njima nije bitno da odvagaju različcite interese. Brige za radna mesta ih ne zanimaju. Greta i njen pokret su nova verzija populizma. Svet je podeljen na crno i belo, dobro i zlo, mlade i stare – pisao je nemacki list “Rojtlinger general ancajger”, a preneo “Dojce vele”.
