Zvanična Atina ima puno razloga da ne prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, kaže za “Vesti” Diogenis D. Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, jedan od osnivača Novog društva grčko-srpskog prijateljstva i Udruženja Grka u Srbiji “Riga od Fere”.
Valavanidis za naš list ocenjuje da je u toku pokušaj da se izvrši albanizacija srpskog kulturnog i duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji i ističe da je o ugroženosti srpskih svetinja godinama upozoravao najviše verske i političke autoritete na svetu. Rođeni Beograđanin, treća je generacija porodice Valavanidis u Srbiji i osvedočeni borac za očuvanje i zaštitu srpskog nasleđa, za šta je dobio i orden SPC.
Da li će Grčka, kako se sve više spekuliše, ipak priznati samoproklamovanu nezavisnost Kosova?
– Grčka država i grčki narod su mnogo puta do sada potvrdili istorijsko prijateljstvo sa Srbijom i srpskim narodom. Sa druge strane, ako uzmemo u obzir situaciju na Kipru, smatram da zvanična Atina ima puno razloga da ne prizna nezavisnost Kosova. Konačno, naše dve zemlje vezuje istorijsko prijateljstvo, koje pametnom političko-diplomatskom aktivnošću treba “kanalisati” da se razvija i unapređuje.
Na muci se vide prijatelji
Tokom agresije NATO grčki narod je zdušno bio uz Srbe. Da li se tu nešto promenilo?
– Srpski narod ima divnu poslovicu – na muci se poznaju junaci! Grčki narod je tada na delu pokazao da je svim srcem i dušom uz Srbe, i u tom pogledu se do dana današnjeg ništa nije promenilo. Siguran sam da se ništa neće ni u buduće promeniti. Setimo se samo stotina tona humanitarne pomoći, održanih koncerata podrške i činjenice da je Grčka bila jedina članica NATO pakta koja je zabranila prelet aviona preko svoje teritorije koji su učestvovali u bombardovanju SRJ, pa odluke Marinosa Ricudisa, kapetana grčke vojne fregate koji je odbio da ispali rakete na vašu zemlju. Zbog toga je osuđen na 2,5 godina zatvora, što je kasnije preinačeno u uslovnu kaznu i bio je prinuđen da napusti mornaricu. Njega je Sveti arhijerejski sinod SPC odlikovao Ordenom Sv. Save Prvog reda. U vreme bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, u Beogradu je 7. aprila 1999. godine odigrana prijateljska fudbalska utakmica između atinskog AEK-a i beogradskog Partizana.
Pre osam godina i Vi ste odlikovani Ordenom Svetog Konstantina SPC za decenije predanog rada na očuvanju i zaštiti srpskog nasleđa, uglavnom crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Čini se da se od tada ništa nije promenilo na bolje?
– Smatram da srpske crkve i manastiri na KiM, u pravom smislu reči predstavljaju srpski Jerusalim. Više decenija sam se zalagao da se sazna prava istina o njihovoj ugroženosti i značaju njihovog očuvanja. U tom smislu sam redovno obaveštavao i ukazivao na težak položaj srpskih svetinja na prostoru KiM najviše verske i političke autoritete na svetu, kao što su njegova svetost Vaseljenski patrijarh, predsednik papskog Saveta za kulturu, kardinal Đanfranko Ravasi, generalni sekretar UN, generalni direktor Uneska, itd. Takođe sam brojna predavanja o ugroženosti srpskih svetinja na KiM održao kako u Atini tako i u Beogradu. Stalno sam ukazivao da nas na to obavezuju amanet predaka i očekivanja generacija mladih koji dolaze.
Gde je na Kosovu danas najteže?
– Situacija je generalno teška, nedvosmisleno smatram da svaka crkva ili manastir na KiM imaju podjednak značaj, jer su to mesta gde se služi Božja služba i gde se čuva identitet srpskog naroda i hrišćanstva u celini.
Svetinje nisu u vazduhu
Pratite li izjave prištinskih zvaničnika. Treba li Srbi da strahuju da bi svetinje mogle da im budu oduzete?
– Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta, na čijem se čelu nalazim, izrazio je protest i ogorčenje povodom nedavne izjave Aljbina Kurtija da srpske pravoslavne crkve i manastire na KiM “vidi isključivo u kontekstu albanske istorije”. Na ovaj način pokušava da se izvrši albanizacija srpskog kulturnog i duhovnog blaga. Apsurd je da to čine isti ljudi koji su devastirali i do temelja spalili 135 srpskih crkava i manastira, što nedvosmisleno navodi na zaključak da im uopšte nije stalo do njihove zaštite, već to čine isključivo radi formiranja sopstvenog identiteta bez koga ne mogu da zaokruže tzv. kosovsku nezavisnost. Siguran sam da će srpski zvaničnici dati adekvatan odgovor na ovakvu provokaciju.
Na čelu ste Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta. Koliko je na Kosovu to borba za veru, a koliko za teritoriju?
– Na prostoru KiM se brani srpski kulturni i duhovni identitet. Srpske svetinje, Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška se ne nalaze u vazduhu već na tlu, na svetoj srpskoj zemlji, na KiM. Mislim da se time u potpunosti daje odgovor na vaše pitanje.
Na koji način je hrišćanstvo danas ugroženo i kako ga zaštititi?
– Smatram da je nepobitna činjenica da se danas suočavamo sa izmenjenim socijalnim i političkim okolnostima na geopolitičkom planu, koje su ugrozile opstanak Hrišćanstva kao najdominantnije religije na svetu, i to ne samo na duhovnoj i moralnoj ravni, već je ugrožen i njegov fizički opstanak. Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta je osnovan sa ciljem da svojim aktivnostima skrene pažnju domaće i svetske javnosti na brojne napade na hrišćane i njihove sakralne objekte, na dehristijanizaciju Evrope kao i ugrožavanje opstanka porodice kao osnovne ćelije društva. Brojni su primeri napada na hrišćane i njihove crkve i manastire, i to od zlostavljanja do genocidnih razmera nad hrišćanima u Siriji kao i celom regionu Bliskog Istoka, uključujući i Kopte u Egiptu, rušenje crkava i manastira na KiM, napadi u Nigeriji, Pakistanu, Indiji, skidanje 70 krstova sa crkava u Kini, teroristički napadi na crkve u Nici, Beču i Lionu, prisilno preimenovanje hrišćanske crkve Svete Sofije u Konstantinopolisu u džamiju, i brojnim drugim mestima širom sveta. Zalažem se za održavanje predavanja na temu “Zaštita hrišćanskog identiteta u jednom od najtežih istorijskih trenutaka za opstanak naše vere”, i spreman sam da ga u ime Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta iz Beograda, održim na bilo kom mestu, gde postoje potreba i interesovanje za tako nečim.
Partenon nije hladni mermer
Na čelu ste Odbora za povratak partenonskih skulptura koje se nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Dokle ste stigli sa tim projektom? Šta tačno potražujete i šta su ključne tačke sporenja?
– To su najveći skandal i bruka kulturne istorije savremenog sveta. Zapravo, lord Elgin je pre 200 godina bio ambasador Britanskog kraljevstva u tada porobljenoj Grčkoj od strane Otomanskog osvajača. Izvršio je klasičnu zloupotrebu položaja kad je, služeći se koruptivnim sredstvima, dobio odobrenje od turskih vlasti da vrši određena “istraživanja” oko Akropolja. Umesto toga, britanski ambasador je unajmio radnike koji su metalnim testerama devastirali najznačajniji spomenik svetske kulturne baštine – Partenon, kako bi njegovim najlepšim frizovima ukrasio svoj dvorac koji je gradio u Škotskoj. Kada je 1816. godine bankrotirao, celokupnu kolekciju antičkog blaga je prodao Britanskoj vladi za 35.000 funti sterlinga, koje je ona prosledila Britanskom muzeju gde se i danas nalaze. Kada sam u julu 2005. godine u Domu lordova u Londonu bio gost Dejvida Lemija, tadašnjeg ministra kulture Velike Britanije, rekao sam mu da partenonske skulpture za Grke ne predstavljaju hladni mermer, kako se to nekim Britancima čini. One predstavljaju identitet i kontinuitet helenske nacije, njenu nacionalnu zastavu i himnu, baš kao što i crkve i manastiri na KiM predstavljaju srpsko nacionalno biće. Potonji tok razgovora je na momente izlazio iz diplomatskih okvira i nije bio naročito prijatan, pa ga ne bih navodio, jer nije pristojno prenositi delove susreta koji su se odvijali iza zatvorenih vrata.
Prijateljstvo sa patrijarsima SPC
Imate odličnu saradnju sa patrijarsima SPC, počev od Germana do danas. Šta je ono što savetuje poglavare SPC?
– Tačno je da sam imao odličnu saradnju sa svim patrijarsima koje sam poznavao. Ipak, moram priznati da blaženopočivši patrijarh German ima posebno mesto u mom srcu i mom životu. Sa njim sam odrastao i mogu reći da sam bio omiljeno dete u njegovom najbližem okruženju. Prvi put sam ušao u srpsku patrijaršiju kada sam imao osam godina i tada me je patrijarh German držao za ruku i uveo. Bili smo toliko bliski da je patrijarh German bio počasni gost na mom venčanju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kada je reč o patrijarhu Pavlu, dovoljno je reći da je blaženopočivši patrijarh Pavle sa radošću prihvatio moju inicijativu u svojstvu predsednika Društva srpsko-grčkog prijateljstva da se u Beogradu podigne crkva srpsko-grčkog prijateljstva. To je današnji hram Sv. Dimitrija na Novom Beogradu. Patrijarh Pavle je jedini patrijarh koji je odlikovao ceo grčki narod Ordenom Sv. Save Prvog reda, za odanost i pomoć srpskom narodu u najtežim trenucima u njegovoj istoriji. Što se tiče blaženopočivšeg patrijarha Irineja, sama činjenica da sam primio Orden Sv. cara Konstantina na inicijativu patrijarha Irineja, govori sama za sebe.
Svedok raspada SFRJ
Svedok ste prelomnih godina raspada SFRJ. Tada ste radili u ambasadi SAD u Beogradu. Da li je Jugoslavija mogla da opstane?
– To je vrlo ozbiljno političko pitanje koje zahteva duboku analizu i kompleksan odgovor. Tačno je da sam radio u ambasadi SAD u Beogradu, ali ne u periodu raspada zemlje. Pre početka ratnih dejstava i raspada zemlje, Stejt department je doneo odluku da se ambasada SAD dislocira u Budimpeštu, dok je određen broj službenika, među kojima sam bio i ja, a koji su se nalazili na višim položajima, svako iz svog razloga, okončao svoj angažman u američkoj ambasadi. Kada je reč o raspadu Jugoslavije, mislim da je mogla da opstane u nekom obliku. Poslednji pokušaj kome sam prisustvovao odigrao se na sedmom spratu hotela Hajat, kada je državni sekretar SAD Džejms Bejker imao odvojene razgovore sa svakim od predsednika republika članica bivše Jugoslavije. Razgovori su doživeli fijasko, a kasniji splet događaja je poznat.
Evropa da se vrati korenima
Mnogi strahuju da je sa migrantskim talasom već uveliko iscrtana nova verska karta Evrope. Koliko je to tačno?
– Moj odgovor je negativan. Smatram da nikad neće biti iscrtana nova verska karta Evrope bilo kakvim migrantskim talasima, sve dok bude nas koji smo spremni da branimo Hristovu crkvu i hrišćanski identitet koji se nalazi u suštini postojanja Evrope. Smatram da nije problem u migracionom talasu, koliko je problem u neadekvatnom reagovanju hrišćanskih denominacija u samoj Evropi. Evropa se mora vratiti sebi i svojim korenima, zbog čega sam insistirao na značaju predavanja na temu Zaštite hrišćanskog identiteta, na svakom mestu u Evropi gde se pokaže da postoji interes za time.
