Konzervativna Nova demokratija Kirjakosa Micotakisa ostvarila je očekivanu pobedu na prevremenim izborima u Grčkoj i prekinula četvorogodišnju pauzu vladavine neke od tri velike političke porodice u toj zemlji, koja je nastupila dolaskom na vlast do 2015. marginalne ultralevičarske stranke Siriza Aleksisa Ciprasa.
Micotakis od Ciprasa “nasleđuje” Grčku koja, koliko god to 51-godišnji konzervativni lider to ne želeo da prizna, ipak u nije u stanju ropca u kakvom je bila za vreme vlada PASOK-a (Panhelenskog socijalističkog pokreta) i Nove demokratije u doba najveće dužničke krize u Evropi od Drugog svetskog rata, zbog koje Grčka umalo istupila iz evrozone.
Javni dug Grčke je i dalje ogroman i prelazi 180 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali taj isti BDP je prošle godine, u kojoj je zemlja konačno izašla iz programa finansijske pomoći međunarodnih kreditora koji su nametali oštre mere štednje, zabeležio rast od 1,9 odsto, a Evropska komisija u naredne dve godine očekuje dodatnih 2,2 odsto.
Micotakisu sada predstoji da ispuni predizborna obećanja i učini Grčkom pogodnijom za poslovanje, privuče strane investicije, smanji poreze i modernizuje grčki birokratski sistem.
Iako njegov politički staž u politici nije preterano veliki, pošto je u grčki parlament prvi put ušao pre 15 godina, on pripada porodici Micotakis, koja zajedno sa porodicama Papandreu socijalističke orijentacije i Karamanlis konzervativnog opredeljenja decenijama dominira političkom scenom Grčke.
On je sin pokojnog grčkog premijera sa početka 90-ih godina prošlog veka Konstantina Micotakisa i praunuk Kostisa Micotakisa, grčkog političara sa kraja 19. veka i saborca vođe pokreta za nacionalno oslobođenje Grka od otomanske vlasti Elefteriosa Venizelosa, sa kojim je porodica Micotakis bila u rodbinskim odnosima.
Njegova sestra Dora Bakojani bila je gradonačelnica Atine u vreme održavanja Letnjih olimpijskih igara u grčkoj prestonici 2004. godine, a bila je ministarka spoljnih poslova u vladi Kostasa Karamanlisa sve do smene vlasti koju je preuzeo premijer Jorgos Papandreu. Sin Dore Bakojani Kostas takođe je postao gradonačelnik Atine.
Uprkos otporu na koji je nailazio unutar sopstvene stranke, Micotakis koji je na čelu Nove demokratije od 2016, u prethodne tri godine uspeo je da u anketama dobije značajnu prednost u odnosu na rivale.
Iako je i sam potomak jedne od glavnih grčkih političkih dinastija, ovaj diplomac Harvarda nastojao je da se u kampanji oslobodi imidža privilegovanog čoveka i okrene radnicima i ugroženim kategorijama.
On je odgovarajući na tvrdnje Ciprasove Sirize da će Nova demokratija, ukoliko osvoji vlast desetkovati radnike i srednju klasu, na predizbornom mitingu u Volosu izneo obećanje da neće otpuštati radnike u javnom sektoru niti da će smanjivati socijalna davanja.
“Mislim da će dugoročno Nova demokratija biti bolja u pogledu upravljanja i razvoja”, kazao je na jednom od mitinga 45-godišnji radnik u privatnom sektoru koji se predstavio kao Makis.
Micotakis je u poslednjih godinu dana iskoristio bes dela grčke javnosti zbog Ciprasovog sporazuma sa Skopljem o imenu Severne Makedonije, a brzo je reagovao i prilikom katastrofalnih požara koji su prošlog leta besneli na širem području Atine i odneli više od 100 žrtava, gde je stanovništvo prvo videlo vođu opozicije, a tek dosta kasnije tu zonu je obišao i Cipras.
Prilikom današnjeg glasanja Micotakis je poručio da “birači uzimaju odluku o sopstvenoj budućnosti u svoje ruke”.
“Siguran sam da će sutra svanuti bolja zora za našu naciju”, kazao je konzervativni lider.
Kirijakos Micotakis rođen je 1968. u Atini, a zbog dolaska vojne hunte na vlast njegova porodica je provela šest godina u Parizu, da bi se u Grčku vratili nakon ponovnog uspostavljanja demokratije 1974. godine.
Iz poslovnog okruženja u kojem je bio od početka 90-ih godina prošlog veka do 2003, kada ga je Svetski ekonomski forum imenovao globalnim liderom budućnosti, prešao je u politiku, a najviša funkcija koju je do sada obavljao bila je ona ministra za administrativnu upravu od 2013. do 2015. godine.
