Grčka blokirala Albaniju

EPA/Valdrin Xhemaj

Grčka je odbila da podrži pismo kojim se od Evropske komisije traži da otvori prvih pet poglavlja u pregovorima za pridruživanje EU.

To je rekao diplomatski izvor portalu Euraktiv, uz ocenu da Atina na taj način vrši pritisak na Tiranu da pokaže “kreativnost” kako bi rešila tekuću bilateralnu krizu nastalu u maju zbog hapšenja etničkog grčkog kandidata za gradonačelnika Fredi Belerija, koji se kandidovao pod zastavom opozicije, a koji je optužen da je kupovao glasove.

On je pobedio na izborima u Himari u južnoj Albaniji, ali nije mogao da položi zakletvu kao gradonačelnik zbog hapšenja i uprkos apelima da mu se dozvoli da položi zakletvu.

Atina je više puta pozivala Albaniju da mu dozvoli da položi zakletvu, nazivajući to politički i etnički motivisanim hapšenjem, dok je albanska vlada rekla da ne može da se meša u sudske postupke i da pravosudni sistem mora da ide svojim tokom.

Prema izvoru portala, Atina naglašava nekoliko pitanja u vezi sa vladavinom prava, kao što je slučaj Beleri i primenu nekih zakona koji se odnose na albansku grčku manjinu, kao što su imovinska prava.

Isti izvor je istakao da postoji i problem u popisu koji se trenutno sprovodi, jer su prijavljeni slučajevi da pripadnicima grčke manjine nisu postavljali pitanja o veri ili jeziku.

“Atina ne zatvara vrata (pristupanju EU), ali postoje neka pitanja koja treba da se reše. Kako stvari stoje već tri nedelje, proces ne može da se nastavi”, rekao je izvor.

Kritičari u Atini rekli su da iza situacije stoji poslovna motivacija, nagoveštavajući da vlada Albanije želi da zadrži kontrolu nad građevinskim dozvolama izdatim u Himari, popularnoj letnjoj destinaciji sa unosnim tržištem nekretnina, zbog čega se Beleri, koji predstavlja grčku manjinu i albansku opoziciju, vidi kao politička pretnja, što Tirana negira.

Sa druge strane, albanski nacionalisti kažu da se jednostavno identifikuju kao Grci da bi dobili grčke (i defakto EU) pasoše i novac od Atine.