Prema procenama, oko 40 odsto ljudi ima problem sa grčevima u nogama. Ovim tegobama su naročito izloženi sportisti, žene, trudnice i starije osobe. Češće se javljaju noću i prouzrokuje poremećaj sna. Koliko god dugo grč trajao, nije prijatan i jedino što želite u tom trenutku je da da što pre prođe.
Noćni grčevi posebno su neprijatni jer su nagli i prouzrokuju stezanje mišića potkolenice, ponekad butina ili stopala, a nastaju kao posledica preteranog, predugog i neobičnog stezanja mišića.
“Grč može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Prosek je devet minuta, a onda sledi nekoliko sati bola, ponekad taj bol može da bude prisutan i do tri dana”, kaže neurolog dr Majkl Džef.
Osobe sa ovim problemom verovatno očekuju da naučnici znaju tačan uzrok grčeva, ali za stručnjake to je još na nivou teorije. Najčešće se može čuti da grčeve prouzrokuju dehidratacija ili neravnoteža elektrolita. Možda imaju uticaja, ali verovatno nisu glavni uzročnici.
Postoji nekoliko mogućih razloga koji dovode do pojave grčeva u nogama.
Grčevi se mogu javiti kada su mišići umorni ili ste ih preopteretili novom aktivnošću, ako postoji strukturni ili mehanički uzrok problema, kao što su ravna stopala ili problemi sa cirkulacijom.
Kada pijete lekove kao što su diuretici, lekovi protiv astme i oni za snižavanje holesterola, takođe dolazi do pojave bolnih grčeva.
Mogući uzrok su i ozbiljni zdravstveni problemi kao su mišićna bolest – miopatija, bolest živaca – neuropatija, bolest motornih neurona – ALS ili Parkinsonova bolest.
Kako zaustaviti grčeve u nogama?
Istezanje
Dobro je istegnuti zahvaćen mišić i tako smanjiti učestalost grčeva.
Tuširanje
Promena temperature vode prilikom tuširanja ubrzava cirkulaciju i može vam pomoći da se rešite grčeva u nogama.
Pijte magnezijum
Magnezijum je poznat i kao antistres mineral, uključen je u preko 300 biohemijskih reakcija, aktivira više od 300 enzima koji omogućavaju nesmetan tok brojnih procesa razmene materija i energije u organizmu.
Ljudsko telo u proseku sadrži oko 25 grama ovog minerala: 60 odsto ukupne količine skladišti se u kostima, oko 25 odsto koriste mišići jer stimuliše mišićno opuštanje, a preostalih 15 odsto raspodeljeno je na mozak, srce, jetru i bubrege.
Magnezijum neutrališe negativno naelektrisanje spoljašnje strane ćelijske membrane, što dovodi do porasta razlike potencijala i porasta praga razdražljivosti mišićnog vlakna.
