Prema podacima lozničkog Muzeja Jadra, Darja je u Srbiju stigla najpre do Valjeva, gde se zadržala kratko i u septembru 1914. otišla na prvu liniju fronta u bitku na Drini. Bila je bolničarka Drinske divizije drugog poziva i prilikom teških borbi kod Kurovića kolibe previjala je srpske borce do tada neviđenim odvažnošću.
Zabeleženo je da je samo u jednom danu previla više od sto ranjenika, mnogi vojnici umrli su joj na rukama, a ona je za svakoga u tim teškim momentima imala tople reči.
Posle borbi na Drini, sa Drinskom divizijom odlazi na Gučevo gde su bile najteže i najkrvavije bitke. Najžešće je bilo na Kodinoj glavi, na koti 708 na Eminovim vodama, gde su srpski i austrougarski vojnici ginuli svakog momenta, a jauci ranjenih odjekivali su između puščane i artiljerijske kanonade.
Neustrašivo je Darja odlazila od ranjenika do ranjenika, previjala im rane, tešila ih, i činilo se da je neprijateljsko zrno neće. Onda je došao i taj kobni dan. Darja je u rano jutro 2. oktobra 1914. krenula da previja ranjenike u Drugom bataljonu, kod majora Miloja Jelisavljevića na Eminovim vodama. On nije bio na predviđenoj poziciji, već na koti 708 i ona je htela da mu se telefonom javi iz zemunice i zatraži dozvolu da dođe tamo gde je bilo mnogo ranjenih boraca kojima je htela da pomogne.
Pano umesto spomenikaVek kasnije, u Banji Koviljači kod Specijalne bolnice stoji pano sa podsećanjem na hrabru Ruskinju. Na žalost, ništa drugo ne nosi ime ove hrabre žene koja je došla na Gučevo da deli sudbinu srpskog naroda i vojske i odatle se kao istinska heroina preselila u legendu. |
Dok je čekala, zemunicu je pogodila austrougarska granata i Darja je poginula, a sa njom i kapetan Milutin Milojković. Hrabra Ruskinja i srpski oficir zajedno su sahranjeni iza rovova poslednje srpske odbrane na Eminovim vodama.
Darja je od prvog dana bila primer junaštva o čemu svedoči i sačuvani izveštaj komandanta Drinskog konjičkog diviziona drugog poziva, od 10. septembra 1914. godine o borbama 31. avgusta, 1. i 2. septembra 1914. godine kod ade Kurjačice, gde pominjući Darju navodi:
"Kao zastupnik komandanta odseka, naročito moram po dužnosti istaći retko požrtvovanje, hrabrost i najsavesnije vršenje svoje dužnosti prema ranjenicima za sve vreme borbe i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prvog borbenog reda – dobrovoljne milosrdne sestre Darje Aleksandrovne iz Petrograda, koja je sama lično previla preko 120 ranjenika. Za sve svoje zasluge, milosrdna sestra Aleksandrovna zaslužuje najveće ratno odlikovanje".
