Posle višegodišnjeg renoviranja nedavno je otvoreno i poslednje, istočno krilo zgrade Humboltovog foruma, nekadašnjeg berlinskog gradskog dvorca. Otvorene su postavke nekadašnjih zasebnih muzeja, Etnološkog (zbirke iz Afrike, Amerike i Okeanije) i Muzeja azijske umetnosti, koji su se iz Celendorfa, na jugozapadu Berlina, kompletno preselili u Humbolt forum.
Otvaranje je sprovedeno u više faza, od kojih je prva bila samo u formi internet prezentacije. Na mestu gde je svaki pruski kralj nastojao da svoju rezidenciju prilagodi svom ukusu i potrebama, po zamisli italijanskog arhitekte Frančeska Stele, nastao je objekat, spolja gotovo identičan nekadašnjem dvorcu. Jedino je zadnji deo urađen u modernijoj formi, a s obzirom da Nemačka više nije monarhija, neće se zvati dvorac već Humbolt forum.
Kulturni centar
Predviđen je da bude sedište nekoliko muzeja, mesto gde će se organizovati izložbe i prezentacije kulturnih vrednosti i naučnih dostignuća, i gde će se razmenjivati i sučeljavati mišljenja na naučnim skupovima. Nazvan je po braći Humbolt, koji su krajem 18. i početkom 19. veka znatno unapredili prusku nauku, Aleksandar u prirodnim, a Vilhelm Humbolt u društvenim oblastima.
Među eksponatima su i ulazna vrata čuvenog berlinskog kluba Trezor, koji je otvoren 1991. godine i smatra se kolevkom tehno-muzike. Aktivnosti kojima će se baviti Humbolt forum biće usmerene na podsticaj istraživačkog rada, razvoj nauke, kao i na susret i razumevanje različitih kultura.
Humbolt forum je kolosalna barokna građevina koja će zauzeti važno mesto među znamenitostima i prepoznatljivim simbolima nemačke prestonice. Zamišljena je da svojom monumentalnošću vrati nekadašnji sjaj jedne svetske metropole, ali i potisne prethodne slične pokušaje ideoloških neistomišljenika, i time postane simbol pobede u Hladnom ratu.
Među znamenitim istorijskim građevinama u najbližem okruženju, Humbolt forum bi trebalo da izazove dodatno interesovanje kod turista. Njegova cena je sa predviđenih 400 miliona evra tokom realizacije porasla na 677 miliona, pa je pitanje koliko brzo će se ova investicija isplatiti.
Ćilibarska soba
Prvobitni izgled nije do danas mogao biti rekonstruisan, ali se kasnije smenjuju kasnogotski, kasnosrednjovekovni i renesansni uticaji, da bi sredinom 19. veka dvorac bio uobličen severnonemačkim barokom i ukrašen velikom kupolom. Od dvorca polazi čuvena avenija Unten der Linden (Pod lipama) i završava se Brandenburškom kapijom, koja je ujedno i ulaz u grad, što je tipična struktura za jedan barokni rezidencijalni grad.
Polovinom 15. veka, brandenburški knez Fridrih II udario je temelje utvrđenom objektu pogodnom za kontrolu trgovačkih poslova u narastajućem ekonomskom i političkom centru Brandenburga. U vreme osnivanja pruske države, 1701. godine, dvorac biva ukrašen i jednim gotovo 100 metara visokim tornjem, koji se zbog loše konstrukcije nešto kasnije srušio. U to vreme, prvi pruski kralj Fridrih Prvi nalaže da se u dvorcu postavi jedna ćilibarska soba, koju 1716. poklanja ruskom caru Petru Velikom, i soba se seli u Zimski dvorac, a zatim u Katarininu palatu, u Carsko selu kod Sankt Peterburga. Burna sudbina odnosi ćilibarsku sobu u Kalinjingrad tokom Drugog svetskog rata, da bi joj se nakon bombardovanja ovog grada 1944. godine izgubio svaki trag. U to vreme prekida se i viševekovni kontinuitet rezidencije, najpre pruske kraljevske, a zatim i nemačke carske dinastije. Krajem rata, bombardovanjem savezničkih snaga, dvorac je znatno oštećen.
Sovjeti ga rušili
Istorijsko jezgro Berlina, od Ostrva muzeja do Brandenburške kapije, ostalo je u sovjetskom sektoru, a 1950. rukovodstvo DDR-a donosi odluku da se ostatak dvorca sruši i ukloni. Glavni ulaz u obližnju zgradu Državnog saveta sagrađen je kao kopija jednog dela fasade dvorca sa balkonom. Razlog tome je istorijski događaj, kad je s tog balkona 1918. godine Karl Libkneht proglasio Slobodnu socijalističku republiku, koja nije dugo potrajala. Tek 1976. na istom mestu niče novi reprezentativni objekat – Palata republike. U multifunkcionalnom objektu održavale su se znamenite partijske svetkovine, a nastupali su i umetnici kao što su Hari Belafonte, Mirej Matje, Mikis Teodorakis, dok je prvi nastup jedne zapadnonemačke rok grupe u DDR tu imao Tendžerin drim 1980. godine. U zvezdanim trenucima socijalističke izgradnje, tu su radost sa partijskim drugovima delili drugi i poslednji predsednik DDR Erih Honeker sa suprugom Margot. Četrdeseti i poslednji rođendan Istočne Nemačke, u palati Honekeru je uveličao nedavno preminuli Mihail Gorbačov, 7. oktobra 1989. godine. Gorbačov se pokazao kao veliko ohrabrenje protivnicima svog domaćina, koji su u sve većem broju protestovali oko palate. Već posle mesec dana uspelo im je da sruše Berlinski zid, što je dovelo do tektonskih poremećaja u svetskoj politici, čije posledice nisu ni nas zaobišle.
Godine 2002. donosi se odluka da se Palata republike ukloni, i sam taj poduhvat koštao je više od 80 miliona evra. Delovi građevine su postupno uklanjani uz istovremeno nanošenje velike količine peska, kako se ravnoteža Ostrva muzeja ne bi poremetila.
Turističko jezgro
Višegodišnji radovi na ovom monumentalnom i potpuno novom objektu ubrzani su krajem 2020. godine, kad se pandemija već prilično zahuktala. Tada su, u kratkom roku, privedeni kraju radovi na još dva kapitalna objekta, kad su u pitanju infrastruktura i turistička ponuda Berlina. Sada turisti mogu da sleću na novi aerodrom “Vili Brant”, zatim se na Aleksanderplacu upute novom metro linijom do stanice Ostrvo muzeja, i posete novi dvorac u centru istorijskog jezgra Berlina. Nakon 14 godina izgradnje, aerodrom Berlin-Brandenburg otvoren je 31. oktobra, metro linija do Brandenburške kapije posle 10 godina radova otvorena je 4. decembra, i modernizovana replika dvorca pruske dinastije Hojencolern, otvorena je 17. decembra 2020. godine.
Eksponati iz Afrike
Kada su eksponati Etnološkog muzeja s područja Afrike u pitanju, nisu se mogle izbeći i političke opaske, da su oni prikupljeni tokom 19. i početkom 20. veka, u vreme kolonijalnih pohoda upravo ujedinjenog Nemačkog carstva, u čemu je veliku ulogu imao i Oto fon Bizmark, nekadašnji pruski premijer i prvi kancelar Nemačkog carstva. Iz afričkih zemalja, odakle potiču eksponati, stižu apeli da ove izložbe ne treba samo da predstavljaju afričku umetnost već i da ukazuju na kolonijalno ropstvo tokom koga su mnogi stanovnici Afrike podneli velike žrtve. Većina eksponata biće vraćena zemljama iz kojih potiču, a mnogi izloženi eksponati dobili su status pozajmljenih, nakon čega će posle više od 100 godina boravka u Berlinu, biti vraćeni u zemlje porekla.
