Protesti #1od5miliona širom Srbije organizuju se od 8. decembra 2018. Sve je počelo napadom na opozicionog političara Borka Stefanovića kome su nanete teške telesne povrede u Kruševcu. Zemlju su tada obišle slike Stefanovića krvavog od udaraca. I prvi skup je nazvan Stop krvavim košuljama kao pobuna protiv fizičkog nasilja u Srbiji u sferi politike
U međuvremenu se oglasio predsednik Republike Aleksandar Vučić koji je percipiran kao glavni problem za one koji demonstriraju izjavio kako s organizatorima protesta neće pregovarati, “pa taman da ih na ulice izađe pet miliona”. I time je nesvesno omilio slogan demonstrantima za dalja okupljanja. Ovog puta na bini nema političara, iako je jasno da opozicija i te kako podržava okupljanja građana. Govore profesori univerziteta, glumci i druge javne ličnosti, a nedavno je objavljena i lista zahteva, sa “fer i demokratskim izborima” kao glavnim.
– Cilj protesta jeste da dovedu do izbora u ravnopravnim, jednakim i fer uslovima i to je specifičnost ovih demonstracija u odnosu na one devedesetih godina. To nije prevashodno politički već pre svega opštedruštveni zahtev. Takođe, posebnost protesta jeste da su disperzivni, rašireni u 60 mesta i u svakom imaju lokalnu, građansku notu. Da li je to problem pijaće vode u Zrenjaninu ili muka 200.000 malinara u zapadnoj Srbiji, odnosno zaštita životne sredine na Staroj planini, tek te lokalne, a ne političke ideje održavaju proteste – ističe Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam navodi da su protesti u regionu kao “lik u ogledalu”.
– Zajednički imenitelji su autoritarni režimi, korupcija, nedostatak vladavina prava i gušenje slobode medija. Vlastima je uvek bolje da građani ćute, uz obrazloženje da ima značajnih državnih tema, koje su im važnije od naših malih priča i života – kaže on.
Ipak, talas protesta ne bi nazvao “balkanskim prolećem”.
– Arapsko proleće nije bilo proleće, već sumrak. Ne daj Bože da Balkan liči na to. Od toga smo dobili milione ubijenih i raseljenih, Islamsku državu, migrantsku rutu – navodi on za BBC .
Bolje je, kaže Popov, ugledati se na evropske “plišane revolucije” i nenasilne smene vlasti. Međutim, u njima je uvek postojao neki politički kontrapunkt.
Babe i žabe
Portparolka EU Maja Kocijančić rekla je da ne treba porediti proteste koji se dešavaju istovremeno u pomenute tri zemlje regiona. Ona je odbacila konstataciju albanskih medija da je u toku “balkansko proleće”, koje, po njihovoj oceni, “može izazvati ozbiljnu krizu za EU”.
– Protesti u svakoj zemlji imaju svoje karakteristike i ne bih poredila te situacije – izjavila je Kocijančić u Briselu.
Vlast se uplašila
Profesor psihologije i nekadašnji srpski vicepremijer Žarko Korać kaže da protesti predstavljaju pretnju po vlast, iako se ona trudi da pokaže da nisu nikakva ozbiljna opasnost.
– Protesti su se proširili i na manje gradove, gde treba zaista mnogo hrabrosti da se izađe na ulicu. To je odgovor na medijsku dominaciju režima, pa i političku, celokupan život je pod dominacijom vlasti – kaže Korać.
