Talentovani srpski fudbaler i dete Partizanove škole Filip Stevanović vrlo brzo bi trebalo da postane član Mančester Sitija!
Dobre partije mladog veziste nisu mogle da promaknu najboljim evropskim klubovima koji su odvano pokazivali interesovanje za njega, ali su čelnici kluba sa “Etihada” bili najbrži i – najkonkretniji. Ugovor će biti potpisan na četiri i po godine, a Stevanović će do juna ostati u crno-belom dresu kao pozajmljen igrač. Filip je treći fudbaler iz omladinske škole crno-belih, koji je tokom karijere stigao do dresa “građana”. Pre njega su to uspeli Stevan Jovetić i Matija Nastasić preko Fiorentine. Partizan bi za tek punoletnog fudbalera (25. septembar 2002) trebalo da dobije osam miliona evra:
– Znam da su mnogi klubovi slali ponude, a između ostalih i Mančester Siti. Nisam upućen u detalje i ne znam tačno o kojoj sumi je reč. Čuo sam da se radi o velikim ciframa, da je mnogo novca u opticaju. Iskreno, želeo bih da ostanem još malo u Partizanu, da se ovde dokazujem. Ipak, uprava kluba će doneti konačnu odluku.
Gol za porodicu
Partizanov vunderkind ove sezone igra odlično, a nedavno je postigao efektan pogodak u derbiju:
– Ponosan sam i srećan zbog tog gola. Posvetio sam ga svim navijačima Partizana i, naravno, porodici.
Pogodak je bio veoma lep, a postigli ste ga levom nogom, iako ste dešnjak?
– Desna noga mi je jača. Međutim, radim na tome da leva bude približno ista. Isplatilo se i u derbiju sam njom postigao pogodak. Vrhunski fudbal zahtevu upotrebu obe noge i moraju da budu približno istog kvaliteta.
Mladi vezista žali za pobedom protiv večitog rivala:
– Šteta, propustili smo priliku za trijumf. Nedostajalo nam je i malo sreće, a imali smo šansu da rešimo meč mnogo ranije. Sve bi bilo drugačije da smo bili kompletni. Holender je povredio ložu, Bajbek nije bio spreman. Znalo se da Šćekić ne može da igra, takođe, zbog povrede. Natho je odigrao četvrtu utakmicu u deset dana i bio je premoren. Imao sam problem s povredom, a Lazar Marković je veći deo utakmice hramao po terenu i igrao koliko je mogao. Ćutali smo, stisli zube i izgurali derbi do kraja, nismo se predavali nijednog trenutka.
Natho pomaže
Iako ste jedan od najmlađih igrača često dobijate priliku da izvodite slobodne udarce?
– Posle treninga često ostajem i vežbam izvođenje “slobodnjaka”. Veliku pomoć mi pruža Natho, koji to radi odlično. Daje mi savete kako da šutiram, šta treba da korigujem. Za sada je dosta bolji od mene, ali su nijanse u pitanju. Nadam se da ću mu se uskoro približiti u ovom fudbalskom segmentu. Ranije sam se divio kako to radi Ronaldinjo, kako Mesi prilazi lopti. Sada sam izgradio svoj stil mada još moram da usavršavam neke tehničke elemente.
Zvanično ste jedan od najtalentovanijih fudbalera u Evropi u svojoj generaciji, koliko vam to znači?
– Svakako da prijaju te nagrade i priznanja takve vrste, ali i obavezuju. Na meni je sada da to opravdam, a to nije nimalo lako. Moram da se fokusiran samo na teren i da s Partizanom ostvarim što više pobeda.
Veoma mladi ste postali prvotimac. Ko vam je najviše pomogao kada da se snađete u prvom timu?
– Ne bih izdvojio nikoga posebno. Svi su bili uz mene kada sam trebalo da se izborim sa prelazom iz mlađih kategorija u prvi tim. Stariji su mi savetima pomogli da ne osetim ogromnu razliku između mlađih kategorija i seniorskog fudbala. Treninzi su mnogo zahtevniji nego u kadetima i trebalo je vremena da se naviknem na nov režim rada. Zahvaljujem svim svojim trenerima koji su bili uz mene u svim kategorijama i pomogli da stignem dovde.
Na kojoj poziciji vam najviše odgovara da igrate?
– Prezadovoljan onim što sam uradio u ovoj sezoni. Prethodni trener Savo Milošević i sada Aleksandar Stanojević su mi dali slobodu u igri jer veruju da imam kvalitet. Ne biram poziciju, pošto se odlično snalazim na levom krilu i na polušpicu, a mogu da odigram dobro i kao zadnji vezni.
Uzor Mbape
Stevanović poput mnogih mladih igrača ima svoje omiljene fudbalere.
– Uglavom su to stariji igrači – Ronaldinjo i Robinjo. Od aktuelnih oduševljen sam Nejmarom, Mesijem i Ronaldom. Pokušavam da skinem neke poteze Mbapea, koji je stariji od mene samo tri godine. Deluje nestvarno, pošto je on već napravio izuzetnu karijeru, ali zaista je mala razlika u godinama između njega i mene. Nadam se daću mu se približiti i po fudbalskom kvalitetu.
Zauvek će pamtiti kada je sa 16 godina debitovao za prvi tim protiv Rada na Banjici:
– Od kada znam za sebe sanjao sam da jednog dana zaigram za Partizana. I danas osećam ponos i sreću kada se setim te debitantske utakmice za prvi tim. Prošao sam sve kategorije crno-belih i naučio šta znači sveti grb. Pripadam jednoj od najboljih mlađih generacija Partizana, koja ima poseban pobednički mentalitet i bila dominantna u svom uzrastu – smatra Filip Stevanović.
Molbe protivnika
Prvi pogodak u crno-belom dresu postigli ste protiv Konahs Kia?
– Od tog susreta moj san je počeo da se ostvaruje. Bilo mi je puno srce posle tog gola. To mi je mnogo značilo i bio mi je veliki podstrek za dalji rad, jer sam najmlađi u timu. Igrači Konahsa su mi tokom meča govorili: “Molim te, nemoj toliko da se krećeš.” Kada su po završetku saznali koliko imam godina nisu mogli da veruju.
Siti kupuje po Srbiji
Mančester Siti nastavlja trend da u Superligi kupuje mlade igrače. Počelo je 2011. prodajom Stefana Savića iz Partizana, zatim su leta 2017. kupljena braća Luka i Ivan Ilić iz Crvene zvezde. Prošle zime uzeli su Slobodana Tedića iz Čukaričkog, ali je poslat na pozajmicu u holandski Zvole. Stevanović je treći fudbaler iz omladinske škole crno-belih, koji je tokom karijere stigao do dresa Mančester sitija. Pre njega su to uspeli Stevan Jovetić i Matija Nastasić preko Fiorentine.
Početak u Arilju
Prve fudbalske korake napravili ste u Arilju, ali Partizanovi skauti su brzo primetili vaš talenat?
– Rođen sam u Arilju i tu sam imao prvi kontakt s fudbalskom loptom. Posle završene srednje škole preselio sam se u Beograd sa roditeljima, U vreme dok sam igrao za mlađe kategorije putovao sam iz Arilja do Beograda, dva ili tri puta nedeljno, na utakmice i turnire. Bilo je dosta naporno i odlučio sam da je bolje da se preselim. Sa mnom su krenuli moji roditelji koji su mi dosta pomogli u snalaženju, da nije bilo njih, verovatno bi sve bilo dosta drugačije. Moje Arilje mi je ostalo u srcu, ali Beograd je sjajna prilika za mene koju nisam smeo da propustim – ističe Filip.
