Istraživanje koje je sproveo Ipsos Stratedžik Marketing (Strategic) u novembru prošle godine u okviru projekta Argus Novinske agencije Beta koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, pokazalo je da je poverenje građana u većinu institucija ispod 50 odsto.
Kao i u prethodnom istraživanju iz februara prošle godine, građani Srbije najviše imaju poverenja u policiju (48 odsto), kao i u Vladu Srbije, u koju je poverenje poraslo u novembru na 48 odsto sa 44 u februaru. U vladu nema poverenja 50 odsto ispitanika, što je četiri odsto manje nego u februaru, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 1.000 ispitanika.
Građani kao i devet meseci ranije najmanje veruju tužilaštvu (66 odsto) i sudovima (68 odsto), iako se to nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar.
U Skupštinu Srbije nema poverenja 59 odsto građana, medijima ne veruje 57 odsto građana, a nevladinim organizacijama 61 odsto građana, mada se i u tim oblastima beleži blagi pad nepoverenja. Velika većina građana smatra da pravosuđe u Srbiji nije efikasno (82 odsto), a 81 odsto se ne slaže s tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija.
Stopa građana koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije smanjila se sa 53 odsto u februaru na 42 odsto u novembru, dok je stopa građana koji smatraju da vlada i institucije nisu uspešne u tome porasla za osam procentih poena, na 54 odsto.
Kao i u februaru, velika većina građana (71 odsto) smatra da je korupcija na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima – u bolnicama, školi, među policajcima i drugim službenicima (26 odsto).
Mišljenje građana Srbije o zakonima su podeljena, ali naginju ka negativnom, pa trećina građana, 32 odsto, smatraju da su loši, a petina, 21 odsto, da su dobri. Većina građana, po 59 odsto, smatra da su zakoni u Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU i da se veoma loše ili loše sprovode.
Kao oblasti u kojima je bitno unaprediti prava građani sve više navode zaštitu prava žena (55 odsto), što je rast od šest procentnih poena u odnosu na februar, prava dece (54 odsto) i prava osoba sa invaliditetom (53 odsto), gde se beleži rast od sedam procentnih poena.
