Godinama se selo Gradina bori za opstanak, jer je Rudnik železa Omarska koji se tu doselio 2003. svojim kopovima podrio podzemne vode, pa su bunari presušili sasvim ili delimično. To je problem koji se godinama rešava, a voda je potrebna svaki dan. Najgore je što bunari presuše kad su najveće vrućine.
– Rudnik je ekološki uništio selo, ostavio nas bez pitke vode, a selo se sve više smanjuje. Od 290 kuća sada ih je 160, za deset godina biće ih manje od 50, ili ih možda uopšte neće biti – reči su Miše Daničića, predsednika ekološkog društva Gomjenica, čoveka koji je video svet, a Gradina mu uvek ostala najlepša.
Kompanija Mital je napravila pumpu i pomogla da meštani dobiju industrijsku vodu, koja nije dobra ni za životinje, ali nemajući bolju ljudi je upotrebljavaju. Narod u principu nema ništa protiv da se ruda kopa, ali je protiv ugrožavanja vlastite egzistencije i prisiljavanja da ognjišta napuštaju bez dovoljno novca kojim bi obezbedili budućnost na nekom drugom mestu. Većina bi najradije da ostane na imanju i ne postavlja pitanje novca, već se bori za opstanak.
Cevi preko reda
Ono što je u ovoj nezgodnoj situaciji najgore, meštani rukovodiocima rudnika i opštine, slabo šta veruju. Uvek se rađa sumnja da ih ovi iz rudnika obmanjuju, a da ih oni iz opštine u tome podržavaju, pa im se ne veruje ni onda kada počnu da rade i nešto pozitivno. Takav je slučaj s vodovodnom mrežom koju su posle dosta "sušnih godina" napokon počeli da grade.
– Kako to oni grade vodovodnu mrežu prvo u Omarskoj, a glavna arterija od izvora u Gornjem Pervanu prvo mora da prođe kroz Gradinu? Bilo bi logično da se ide po redu. Možda su se dogovorili da celu Gradinu isele, a onda kako bi to lakše rešili do datog momenta ćute – sumnjičav je Daničić.
– Ko zna šta tu rade i zbog čega tako rade. Investitori su zahtevali da se glavne cevi ukopaju 120 centimetara u zemlju, a izvođači radova, naše firme, ukopali ih 80 pa su posle morali da ih vade. Bilo je govora da će projekat ići na novi tender – priča Daničić.
Ljudi obolevaju i umiru
Naš sagovornik ne može da se pomiri ni s činjenicom da stanovništvo sve više oboleva, a odgovarajuće mere izostaju.
– Oni rudu u vagone utovaraju samo stotinak metara od škole. Diže se teška metalna prašina, puna mangana, koju deca udišu, a iz rudnika roditeljima zamazuju oči sitnim poklonima i božićnim paketima. To je sve što oni čine za decu koja će zbog njihove nebrige da izrastu u bolesne ljude – ogorčen je naš sagovornik.
On svoje tvrdnje potkrepljuje i statistikom.
– Zbog posledica koje rudnik nanosi okolini, na području Zdravstvenog centra Omarska, na kojem živi oko 13.000 stanovnika, 57 odsto pati od raznih bolesti disajnih organa, bubrega, srca i mokraćnih organa. Samo u prethodnih pet godina u Gradini je od karcinoma umrlo 35 ljudi, a niko se nije upitao zašto – ogorčen je Daničić koji tvrdi da je ekološka katastrofa u Gradini poznata i međunarodnim ekološkim organizacijama (Fridens of the Earth
i Bank Watch).
|
Pesma žalopojka
Sreća na sudu
O vodovodu
|
