U spomen području Donja Gradina, na grobnom polju Košute, održan je pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u ustaškom logoru Jasenovac, u okviru obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u NDH. Obeležavanju su, uz državni vrh Srbije i Republike Srpske i brojne građane, prisustvovali i preživeli logoraši iz Jasenovca. Oni kažu da onaj ko je doveden u Donju Gradinu više se nije vratio.
Potresna svedočenja
Jedan od njih, Slavko Milanović je rekao da je kao šestogodišnjak. dok je bio u logoru video ciglanu.
– Iz majčinih priča sam saznao da su u toj ciglani živi ljudi gurani u vrelu peć i na taj način ubijani – objasnio je i naveo i da je bio u delu logora prema istoku, na poljani, pod vedrim nebom.
Logoraši su, kaže, ležali jedan do drugog, a ustaše su izjutra odvajale decu od majki.
– Mene i sestru je majka pokrivala starim krpama i sakrivala dok ustaše prođu i tako smo ostali s njom – ispričao je Milanović.
Milutin Vukmirović, koji je tada bio dete, kaže da su ubijene i njegove sestre i otac, kao i da se seća da su sami logoraši kopali sebi grobnice.
Obojica logoraša su potvrdila da svaka muška osoba koja je imala 15 i više godina, a odvedena je iz logora, više se nikad nije vratila.
Jasenovac je preživela i predsednica Gradskog udruženja preživelih jasenovačkih logoraša i njihovih potomaka iz Banjaluke Dobrila Kukolj, koja je prisutnima kazala da je Gradina za nju najveći grad mrtvih u kome su čitave porodice umirale od ruku ustaških zločinaca, umirala “naša braća, sestre, majke od povampirenih ustaških zločinaca”.
Dolina plača
– Zadatak bivših logoraša i potomaka je da čuvaju kulturu sećanja na događaje i nevine žrtve, i da se deci u školama priča o prošlosti koju ne smemo zaboraviti – poručila je i ispričala da su njen otac i tri strica, koji su sa Sajmišta vraćeni u Jasenovac, umrli u Gradini, kao i da je utvrdila da su oni poklani.
Narod, kako je rekao premijer Srbije Miloš Vučević, koji je ovo prošao ne može biti narod dželata, već narod žrtva, kao i da je na srpskom narodu da veruje u nebesku pravdu i božju milost, “da će oni koji nas za genocid optužuju, doći u ovu Dolinu plača da se poklone i izvine”.
Vučević je naveo da je prostor na kome su se desili zločini najveće srpsko polje smrti. Razmere zločina i genocida su, kazao je, tolike da deluju nestvarno i da stvaraju dva efekta: prvi da niko ne veruje da postoji mesto gde se od dece leševa pravio sapun, a drugi da ta rana toliko boli i toliko je velika i duboka da čovek u očaju ne želi da o tome razmišlja i da na to misli. Mozak, kaže, takvo zlo ne može da percipira i da ga zato odbacuje, a ono što se desilo može samo bog da razume.
Predsednik crnogorskog parlamenta Andrija Mandić je kazao da je u ime Crne Gore došao da se na mestu strašnog zločina pokloni žrtvama i da je tu izvršen genocid koji može da se meri samo sa Aušvicom i Treblinkom.
Pomen žrtvama
Vladika banjalučki Jefrem služio je pomen žrtvama, romsku molitvu je držao predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković, a jevrejsku generalni sekretar opštine Doboj Dario Atijas. Bili su srpski premijer Miloš Vučević, predsednik RS Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednici Skupština RS Nenad Stevandić, premijer RS Radovan Višković, ministri u vladama RS i Srbije i ambasadori Izraela za BiH sa sedištem u Tirani Galit Peleg i Rusije Igor Kalabuhov. Položeni su venci na grobno polje Topole.
Bezgranična okrutnost
Ovi zločini moraju da se pamte zbog više stotina hiljada ubijenih žena, dece i muškaraca, poruka je predsednika Izraela Isaka Hercoga koju je prenela ambasadorka Izraela u BiH Galit Peleg. On je poručio da se radi o okrutnosti koja nema granica.
– Ljudska je dužnost da insistiramo na sećanju i da je u Jasenovcu izvršena dehumanizacija žrtava, bez oklevanja ili kajanja – kazao je on.
Stradalo 700.000 ljudi
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac u Drugom svetskom ratu stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima je život izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista, a stradalo je 20.000 dece.
Ne ponovilo se
Dobrila Kukolj je kazala da je zadatak bivših logoraša i potomaka da neguju kulturu sećanja.
– Ovakvi zločini se ne smeju ponoviti, kao ni vreme kada je ludilo bilo jače od razuma. Ko je preživeo to zlo zna koliko vredi sloboda i šta znači biti slobodan.
