Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine, koji bi trebalo da bude usvojen sutra na sednici Skupštine grada, osnov je za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu, izjavio je za eKapiju gradski urbanista Marko Stojčić.
Stojčic ističe da bi se izgradnjom tunela centralno gradsko jezgro rasteretilo od saobraćajnih tokova za 14 odsto, prosečna brzina putovanja povećala za 10 procenata, dok bi se ukupno vreme putovanja smanjilo za deset odsto.
Istraživanje Saobraćajnog fakulteta, dodaje on, pokazuje i da će se realizacijom ovog projekta emisija ugljen monoksida u centralnom gradskom jezgru smanjiti za devet procenata.
“Svi smo svedoci da saobraćaj u Beogradu funkcioniše otežano, a zbog velikog broja vozila preopterećeni su glavni tranzitni pravci”.
Prema podacima iz Transportnog modela Beograda 2015, kao i podacima iz brojanja saobraćaja, među najopterećenijim pravcima su saobraćajnice koje povezuju Savsku i Dunavsku padinu: Kneza Miloša – Takovska, Brankova – Terazijski tunel – Dečanska – Despota Stefana, navodi gradski urbanista.
Stojčić dodaje da najveći broj vozača koristi ove pravce isključivo za tranzit do konačnog odredišta van ovog pravca, pa je, kako kaže, planiranje tunela ispod Terazijskog grebena koji povezuje Savsku i Dunavsku padinu, “zapravo jedini pravi odgovor na smanjenje saobraćajne gužve na ovim opterećenim pravcima u centralnoj zoni”.
On podseća da je Urbanistički zavod 2008. godine izradio Studiju Savskog amfiteatra i u svojim zaključima naveo potrebu za planiranjem nove saobraćajne veze povećanog kapaciteta u ovom delu grada.
– U skladu sa rešenjem Plana generalne regulacije, trasa ove tunelske veze regulisana je posebnim planskim dokumentom. Tim rešenjem planirane su dve tunelske cevi ukupne dužine od oko dva kilometra, sa portalima u Ulici Gavrila Principa, u zoni Ekonomskog fakulteta, odnosno Bulevaru Despota Stefana u pravcu Pačevačkog mosta, u zoni Policijske uprave za grad Beograd. Oko ovog ulaznog portala se planiraju po dve saobraćajne trake koje zaobilaze portal sa obe strane – ističe Stojčić.
Navodi da je poseban izazov izgradnja zaštitnog pojasa iznad ulaznog portala u ulici Gavrila Principa koji se proteže do ulice Kraljice Natalije i Terazijske terase, u cilju očuvanja najvećeg broja postojećih objekata.
– Na taj način biće uklonjeno svega nekoliko manjih objekata u zoni ulaznog portala u tunel, koji su svakako predviđeni za zamenu – kaže Stojčić.