Hadži Marko Vujičić
JAČANJE BRATSKIH VEZA: Pukovnik Stevo Vranić

Do kraja ove godine u okolini Beograda trebalo bi da niknu temelji, a ubrzo i prvi Kliničko-bolnički centar u kome će se, prvi put u ovom delu Evrope, uz najsavremenije metode one klasične, primenjivati i sva nova dostignuća tradicionalne i kvantne medicine.

U ovoj bolnici sirotinja i najteži pacijenti lečiće se besplatno, a uz srpske doktore, o njima će brinuti stručnjaci iz Rusije i Kine – i to oni najbolji.

Sve je to deo ambicioznog projekta prvog Pravoslavnog centra na Balkanu, a sve je zasluga – srpskih kozaka!

– Pravoslavni centar je strateški projekat jačanja srpskog i ruskog prijateljstva i bratskih veza kroz duhovno, zdravstveno, kulturno i ekonomsko povezivanje. Uz ovu bolnicu, u Pravoslavnom centru će se nalaziti velika crkva sa parohijskim domom, specijalizovani starački dom za ruske veterane iz ratova u Avganistanu i Čečeniji, ali i komercijalni deo sa luksuznim hotelom i kongresnim prostorom – otkriva vrhovni ataman Udruženja kozaka Srbije Blagovesti, pukovnik Stevo Vranić.

Kupovina zemljišta

Objašnjava da je bolnica zamišljena kao dijagnostičko-klinički centar sa više stotina kreveta u kome će se primenjivati sve one nove grane medicine zbog kojih većina ljudi danas ide u Rusiju, Kinu ili treće zemlje.

– Reč je o lečenju magnetima, o sasvim novim terapijama iz domena kvantne medicine koja je sve prisutnija u lečenju kako na Istoku, tako i na Zapadu. Od drugih privatnih bolnica ili ustanova prva pravoslavna bolnica će se razlikovati po tome što će teški pacijenti i socijalno ugroženi moći da se leče besplatno. Ruski patrijarh je već dao svoj blagoslov za ovaj poduhvat, a uskoro ćemo tražiti blagoslov i od našeg patrijarha. Međutim, u ovoj bolnici će naravno moći da se leče i bolesnici drugih veroispovesti – priča u jednom dahu naš sagovornik.

Čitav projekat je još pre nekolko godina poslat Komandi Crnomorske vojske – jednom od najznačajnijih kozačkih udruženja u Rusiji. Naveli su da bi Centar mogao da se izgradi u okolini Ostružnice i to na 35 hektara. Ističe da su Rusi bili toliko oduševljeni da su odmah hteli da ulože novac. U međuvremenu su pronašli još dve potencijalne lokacije za ovaj projekat.

– Kako sam po struci geodeta, otkrio sam da je u okolini Beograda na još dve lokacije moguća izgradnja Centra gde postoje značajna nalazišta termalnih voda, pa je moguća izgradnja rehabilitacionog centra. Mada nemamo unapred definisane rokove, ideja je da se već ove godine “uselimo”, odnosno da završimo papirologiju oko kupovine zemljišta i svih potrebnih dozvola za gradnju, a zatim i da se započnu temelji za bolnicu – priča Vranić.

Vrhovni ataman

Privredne veze

Srpski kozaci su na ideju o stvaranju prvog Pravoslavnog centra došli nedugo pošto su osnovani 2013. godine.

– Ruski kozaci su se toliko oduševili Srbijom, od njenog geografskog položaja, klime, pa sve do bogate tradicije i duhovnosti da su odmah počeli da se raspituju za neki oblik saradnje, pa čak i da li bi mogli da kupe neku banju gde bi organizovali dolazili na odmor ili rehabilitaciju. Odlučili smo da bogate kozake dovedemo u Srbiju, a rezultat je veliki biznis forum koji smo organizovali 2016. Povezali smo uspešne privrednike, kozake iz Rusije sa našim opštinama koje su imale spremne projekte i zahvaljujući toj inicijativi godišnje se iz Srbije u Rusiju izveze robe, mahom voća i povrća, u vrednosti većoj od 200 miliona evra – priča vrhovni ataman srpskih kozaka.

Srpski kozaci su odlučili da se ta saradnja proširi i na druge segmente povezivanja dve države i dva naroda, pa je Vranić sa prof. dr Miodragom Brzakovićem, načelnikom Štaba Udruženja kozaka Srbije Blagovesti, došao na ideju da bi kruna te saradnje trebalo da bude kapitalan – strateški projekat povezivanja ne samo kozaka, već i dva naroda – izgradnja prvog Pravoslavnog centra.

– Od početka se zalažemo za ulaganje u Srbiju kroz realne projekte i sa stručnim timovima kojima raspolažemo doprinesemo učvršćivanju saradnje dva naroda i u duhovnom i u ekonomskom i u kulturnom smislu. Trebalo nam je vremena da se povežemo sa većinom bratskih kozačkih organizacija u Rusiji, jer ne treba zaboraviti da je nas kozaka u Srbiji tek nešto iznad dve hiljade, a tamo ih je oko 4,5 miliona. Kada smo to uspeli, verujte, nije bilo čoveka koji nas nije podržao i obećao svaku vrstu pomoći: od običnih kozaka, pa sve do vrha Ruske Federacije – ističe Vranić i dodaje da su srpski kozaci ubrzo postali i generalni zastupnici interesa ruskih veterana okupljenih u organizaciji “Arsenal” koju čine vetrani ratova iz Čečenije i Avganistana.

– Oni već dugo godina razmišljaju o gradnji staračkog doma za svoje članove, pa smo im predložili da to bude baš u Srbiji. Prihvatili su iz prve, a Narodna skupština je nedavno izglasala zakon kojim je to i u zakonskom smislu omogućeno. Ovaj Dom će takođe biti deo prvog Pravoslavnog centra – navodi vrhovni ataman kozaka iz Srbije, Stevo Vranić.

Gramata kozačkom udruženju Blagovesti

Upišite se u ktitore

Stevo Vranić ističe da će Pravoslavni centar finansirati bogati kozaci iz Rusije, ali da su prihvatili molbu svog članstva da se i Srbi upišu među ktitore, priložnike ili zadužbinare.

– Veliki je broj prijatelja Srbije i pravoslavlja, ali želja nam je da to u svakom smislu bude narodni centar zbog čega pozivamo i sve one koji ne pripadaju našoj organizaciji, a posebno naše ljude iz dijaspore koji su svesni značaja očuvanja pravoslavnog identiteta Srba, da se priključe ovom projektu – kaže Vranić.

Fizikalna terapija

U okviru poslovnih prostorija Udruženja kozaka Srbije Blagovesti u Beogradu, odnedavno postoji i Ordinacija udruženja za dijagnostiku i terapiju.

Na ovom mestu, doduše za sada samo članovi Udruženja, mogući su opšti ili pedijatrijski pregledi, ali i razni oblici fizikalne terapije.

Među tim uređajima je i biorezonantni kvantni aparat.

– Nabavili smo ga kako bi građani Srbije videli i isprobali ona najsavremenija medicinska dostignuća iz Rusije. Zahvaljujući ovom aparatu, moguće je pregledati ceo organizam i definisati početne stadijume bilo koje bolesti. Ipak, ordinacija je prevashodno opremljena za fizikalnu terapiju svih reumatskih oboljenja, svih vrsta bolnih stanja, preloma ili sportskih povreda, deformiteta kičmenog stuba i stopala i postraumatskih stanja. Oslanjamo se i na klasičnu, ali uglavnom na medicinu koja se razvija u Rusiji i Kini – ističe prof. dr Verica Živković, jedna od srpskih žena kozaka, specijalista fizikalne medicine.

Gramata udruženja Srpska kruna iz Kragujevca

Ratnik i monah

Stevo Vranić objašnjava da je kozak i ratnik i monah.

– Kozak jeste prvobitno ratnik koji se u ranijim vekovima borio za veru i slobodu mačem. Ali, danas su kozaci ratnici 21. veka koji umesto mačeva koriste laptopove. Istovremeno, svaki kozak je sa poimanjem etike i morala, ali i posvećenosti Bogu, najbliži definiciji monaha.

Vranić kaže da ne može svako da ponese zvanje kozaka, a da procedura izbora traje oko dva meseca.

– Novog člana može da predloži samo neko ko je već kozak. Ta procedura prijema traje oko dva meseca, a završava se svečanim zaklinjanjem na Jevanđelju – otkriva Vranić.

Škole, akademije i kasarne

Naš sagovornik ističe da su kozaci u Rusiji već godinama unazad prevazišli nivo tradicije, te da su uvršeni u redovnu armiju.

– Postoje već srednje vojne škole, vojne akademije, čak i kozačke kasarne širom Rusije. U redovima moskovske policije, u patrolama je od tri policajca svaki treći kozak. Podsetiću i da je Olimpijske igre u Sočiju obezbeđivalo oko 17.000 kozaka – navodi Vranić.

Popisati pale junake

Kapitalan projekat Udruženja kozaka Srbije Blagovesti za koji su od Ruskih vetarana već dobili zeleno svetlo biće evidencija, a zatim i rekonstrukcija svih spomenika ruskih građana u Srbiji.

Iza ovog naziva se skriva odluka da se napokon popišu i svi oni Rusi koji preminuli u Srbiji – za Srbiju.

– Nažalost, ne postoji ni centralni registar, ali ni tačna evidencija svih mesta na kojima su sahranjeni građani Rusije koji su u Srbiju stizali i mnogo pre Oktobarske revolucije, a posebne ne onih koji su položili svoje živote braneći Srbe i pravoslavlje od Balkanskih ratova pa do agresije na SRJ 1999. Da nikoga ne bismo propustili ili nepravedno zapostavili to će biti registar svih ruskih građana koji su sahranjeni u Srbiji. Za sada je poznato između 60 ili 70 odsto lokacija gde su sahranjeni, ali za ostale nam predstoji težak istraživački rad kako bismo prikupili sve podatke. To je sigurno posao koji ćemo raditi sledećih desetak godina – kaže Vranić.

Prema njegovim rečima, dosadašnjim istraživanjem su već utvrdili da je mnogo veći broj učesnika i poginulih kako u Vojsci Republike Srpske, tako i na Košarama i Paštriku 1999.

– Za Bosnu znam da je ta brojka daleko veća od one s kojom se trenutno kalkuliše, a slično je i kada je reč o odbrani Srbije u NATO agresiji. Naša sveta dužnost je da se tim poginulim braniocima Srpstva i pravoslavlja odužimo kako to i zaslužuju – poručuje srpski ataman Stevo Vranić.

Temeljan plan

Vranić ističe i da bi Pravoslavni centar uz prateće sadržaje faktički bio samoisplativ.

– Da bismo u tome uspeli, planiramo izgradnju hotela sa pratećom infrastrukturom koja podrazumeva ne samo restorane, već i kongresne sale za organizaciju ekonomskih seminara, centar ponude i tražnje, sastajalište privrednika Srbije i Rusije, razmena informacija iz svih ekonomskih oblasti, savremeni informativnim centrom za plasman informacija. Podrazumeva se i tehnička podrška ruskim privrednicima iz oblasti prava, urbanizma, saradnje sa Privrednom komorom, našom Vladom, lokalnim samoupravama kao i ponuda naših menadžmenta – navodi Stevo Vranić.