Društvene mreže preuzele su primat od televizija što se tiče medijskog i digitalnog opismenjavanja ovdašnjih građana, pokazao je četvrti ciklus istraživanja u okviru programa “Nova pismenost”, koji partnerski sprovode regionalna agencija Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Istraživanje je, u njihovo ime, uradio Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), a juče je objavljeno u javnosti i na sajtu “novapismenost.rs”.
Rezultati, ipak, suštinski pokazuju da je trenutna medijska pismenost građana u Srbiji najviša u protekle tri godine, kao i da je ovdašnja digitalna pismenost opala u 2022. Indeks medijske pismenosti trenutno iznosi 3,97 od idealnih šest, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on je sada 10,68 od maksimalnih 15. Indeks medijske pismenosti, u stvari, predstavlja sposobnost osobe da analizira sadržaj koji upija iz medija.
Od svih medija, naši građani najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, 57 minuta na dan slušaju radio, dok štampi posvećuju 28 minuta u toku 24 sata. Građani su 2021. godine prosečno provodili nešto više od sat vremena dnevno uz televiziju (68 minuta), a sada se njihovo poverenje u nju, kao i vreme koje provode uz ovaj medij, povećalo na gotovo sat i po vremena (88 minuta), pokazuje istraživanje Cesida. Goran Zarić, menadžer programa “Nova pismenost”, pojasnio je da su građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenili “zadovoljavajuće”.
– Mladi su najčešće na “Instagramu”, dok je 66 odsto tinejdžera svakodnevno na “Tiktoku”. Putem televizije se primarno informiše publika starija od 40 godina. Gotovo polovina ispitanika i dalje navodi da veoma retko ili nikad ne proveravaju izvore informacije koju su čuli ili pročitali. I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata, čak 76 odsto, dok najmanje veruju influenserima kao kanalima informisanja, 18 odsto – naveo je Goran Zarić.
On je istakao da program “Nova pismenost” od ove godine meri i indeks medijske i digitalne pismenosti kroz rodnu prizmu.
– Zanimljivo nam je da je kod žena zabeležena viša vrednost medijske (indeks 4,06) i digitalne (indeks 11) pismenosti u odnosu na muškarce – objasnio je Zarić.
Prikupljeni podaci ukazuju da ljudi sada svoje mogućnosti kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama. Međutim, kako indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, čini se da je preplavljenost informacijama o virusu korona i pandemijskoj situaciji u zemlji i inostranstvu sada zamenjena trenutnom međunarodnom političkom i ekonomskom krizom izazvanom ratom Rusije i Ukrajine. I da je to ponovo uticalo na niže nalaze po pitanju proveravanja izvora informacija, ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju iznetu u naslovu.
Pozitivno je što istraživanje pokazuje da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu. U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat, od 59 odsto, ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu, ali takođe i najviši procenat, od 42 odsto, ispitanih koji su u doživljavali neprijatnosti u onlajn komunikaciji, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji.
Istraživanje je sprovedeno na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi budući donosioci odluka razumeli i drastične razlike između navika generacije Z, odnosno zumera rođenih između sredine devedesetih godina prošlog veka i oko 2010, i bebibumera, rođenih između 1944. i 1964. Rezultati odslikavaju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana.
A seljaci?