Londonski institut za kvalitet života svake godine objavljuje listu na kojoj se rangiraju gradovi na osnovu sreće građana.
Unutar ovih entiteta dalje su podeljene 24 potkategorije koje obuhvataju dostupnost zelenih površina, obrazovni sistem, prevoz i pristup kulturnim sadržajima.
Za kreiranje rangiranja ne uzimaju se samo osnovni podaci, već se intervjuišu i stanovnici, a oko 1.650 gradova širom sveta se prijavilo na takmičenje.
Nedavno objavljena rang lista najsrećnijih gradova na svetu sadrži 250 imena gradova, a oni su podeljeni u tri grupe, prema “medalji” koju su osvojili na osnovu broja bodova: zlato (od 1. do 37. mesta), srebro (od 38. mesta do 100. mesta) i bronze (101 do 250).
Ove godine titula najsrećnijeg grada na svetu pripala je Arhusu, drugom po veličini gradu u Danskoj, koji se nalazi na istočnoj obali poluostrva Jutland, zapadno od Kopenhagena.
Ovaj grad poznat je po živahnoj gastronomskoj sceni i kulturnom životu, a briga o životnoj sredini donela mu je visoke ocene, piše Punkufer.hr.
Za Arhusom slede Cirih i Berlin, a 19 od 20 najsrećnijih gradova su evropski. Dominira Skandinavija, pojavljuju se (ponovo) Danska, Island, Holandija, Švajcarska i Nemačka, a jedini neevropski grad u prvih 20 je Mineapolis u SAD.
Gradovi koji su nam najbliži u zlatnoj kategoriji su Beč i Insbruk, Ljubljana je srebrna na 84. mestu. Beograd je na 238, a Sarajevo na 240. mestu na rang listi najsrećnijih gradova. Hrvatska se na rang listi pojavljuje samo u bronzanoj kategoriji.
Teško je nedvosmisleno odrediti grad u kojem je najbolje živeti. Lokacija, infrastruktura, politika grada, saobraćaj, dostupnost sadržaja… šta god da “izmerimo” kao pokazatelj kvaliteta života u gradu ne znači istovremeno da su stanovnici tog grada srećni.
Zato Londonski institut za kvalitet života svake godine donosi listu gradova koji su rangirani na osnovu sreće svojih građana.
Institut je identifikovao pet kategorija koje imaju najdirektniji uticaj na sreću, a to su stanovnici, upravljanje, životna sredina, ekonomija i mobilnost.
