Grad napravljen za pamćenje

Otvorene kapije grada od kamena: Dodik, Kusturica i Vučić

 

Kapije Andrićgrada, čudesne građevine na obalama Drine i Rzava u Višegradu i zvanično su otvorene.
Otvorili su ih predsednik Srpske Milorad Dodik, premijer Srbije Aleksandar Vučić i režiser Emir Kusturica uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja.
Tako su otvorene kapije grada od kamena, čudo arhitekture zablistalo na mestu "gde se dve reke ljube".
U kamene ulice Andrićgrada, pod njegove drvene strehe, na široke trgove, pohrlili su građani da se napoje kulturom, odmore oči i dušu na neimarskim vratolomijama, i na Vidovdan oslušnu dah slavne istorije kada su srpski heroji ginuli sa rečju sloboda na usnama.

 

 

Andrić je zapisao da je na Vidovdan 1914. godine nasilno prekinut teferič u Jaliji, poluostrvu na Drini i Rzavu, kada su u Sarajevu odjeknuli Gavrilovi pucnji u tiranina Ferdinanda.
Sudbina ili proviđenje hteli su da se u ovu tačku "u lijepom starom gradu Višegradu" zagleda Emir Kusturica i stotinu godina od ovog događaja tu sagradi grad od kamena, najstamenitijeg građevinskog materijala.
– Ovaj grad je napravljen za pamćenje, on će biti nova lekcija iz renesanse, on se već pretvorio u kulturno dobro – rekao je Kusturica nakon otvaranja grada koga krasi pet veličanstvenih kula. Dodao je i da je grad "najjači organ pamćenja" u svakom pa i socijalnom smislu.

Ovacije gostima iz Rusije: Hor Aleksandrov

 

– Otvoreni Andrićgrad je poklon srpskom narodu u Republici Srpskoj i Srbiji koji svoju slavnu istoriju nikada neće zaboraviti niti je prepustiti nekom drugom – rekao je Milorad Dodik, a Aleksandar Vučić dodao kako veruje "da ćemo umeti i uspeti da sačuvamo ono što smo vekovima čuvali".
Sve je u Andrićgradu podsećalo na jun 1914. godine.
Natpisi na imenima ulica ćirilicom, latinicom, pa i arapskim pismom, plakati za pozorišne predstave iz tih dana, kostimi glumaca, filmovi, promocije knjiga o Sarajevskom atentatu.
Sa zida bioskopa "Doli i Bel" "progledao" je Gavrilo Princip i njegovi mladobosanci, a onda je auto sa Ferdinandom i njegovom pratnjom krenuo od kapije ulicama kamengrada.
Na nebu iznad grada zalepršali su "anđeli", a jedan od njih u liku Gavrila spustio se na zemlju i pucao u Ferdinanda, čiji je auto prethodno besciljino lutao kamenim ulicama uz upozorenje na nemačkom "Pažnja, pažnja!"
Pred zgradom opštine "suđeno" je Pricipu, osuđen je i sa zapaljenim krstom na leđima otrčao je u istoriju.
Simbolika vremena iz 1914, vremena austrougarske represije nad Srbima, predstavljena je vešalima na Trgu Njegoša i u mističnom zdanju i prozorima budućeg hotela u Andrićgradu gde je na grudima obešenih pisalo "Srbin"…
– Da bi pamćenje valjalo treba ga osvežiti, a da bi budućnost za nas bila bolja, moramo zaštititi naš identitet – rekao je Kusturica.

Anđeli nad Andrićgradom: Scena iz predstave

 

– Svaki dan je jedna godišnjica i zadušnica a sva ta imena su žilište na kojima počiva srpski narod i njegova sudbina – rekao je akademik Matija Bećković.
Kasnije je podsetio da je srpski narod nedavno proslavio 900 godina od rođenja Stevana Nemanje, oca srpskog pravoslavlja, države i slobode, a da je devet vekova posle Emir Kusturica podigao Andrićgrad.
– Andrićgrad nije ništa drugo nego obretenije glave cara Lazara, ali ne samo to, nego i obretenije poezije Ive Andrića koji je simbol sveukupnog stvaralaštva – istakao je Bećković.
Predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin i ministar odbrane Sergej Šojgu uputili su pismo-čestitku Kusturici koje je u Andrićgradu pročitao senator ruskog parlamenta i član državne komisije za istoriju Prvog svetskog rata Anatolij Lisicin.
– Skoro 100 godina Evropa umanjuje ulogu Rusije i Srbije u Velikom ratu. Došlo je vreme da se skuplja kamenje. Mi moramo da vratimo dobar glas vojnika Srbije i Rusije koji su ratovali u Prvom svetskom ratu – poručio je Lisicin.