Grad Hanover već šest godina finansira najbolje integracione projekte, a ove godine grad je za integraciju izdvojio 127.468 evra. Na konkursu s temom "Hanover se oblikuje svestranošću", nadmetalo se 40 projekata, a podršku fonda dobilo je 12 najboljih. Srbi ove godine nisu konkurisali za sredstva, iako projekte za integraciju osim udruženja, organizacija i firmi mogu da prijave i pojedinci.
Najviši iznos 22.500 evra dobilo je udruženje Šmit, koje u Mitelfeldu gradi centar za integraciju, a sa 10.800 za projekat "Danas tinejdžer, sutra inženjer", sledilo ih je udruženje Obrazovanje i zanimanje. Ostatak sredstava dobila je IGS škola Bušinveg za organizovanje roditeljskih skupova i više umetničkih udruženja koja su u svoje programe uključila veći broj umetnika stranog porekla.
Jedno udruženje dobilo je 6.000 evra za izdavanje slikovnice, koja ilustruje život stranaca, a 10.000 evra dobio je i Frajcajt centar Farenvald za projekat koji putem medija mladima stranog porekla olakšava izbor zanimanja i zapošljavanje.
Opoziciona CDU odbacila je ovakav način stimulisanja procesa integracije i glasala protiv usvajanja predloga četvoročlane komisije, čiji je član i srpski paroh Milan Pejić.
– Mi nismo protiv forsiranja procesa integracije, ali nećemo glasati za vaš koncept, jer smo protivnici davanja novca onima koji za integraciju nisu ništa učinili – rekla je Georgija Ješke, demohrišćanska odbornica koja se zalagala da se novac dodeljuje poslovnim ljudima umesto udruženjima i organizacijama.
Dr Karola Sekler je mišljenja da je koncept koji se godinama primenjuje opravdao svoje postojanje, jer se u praksi pokazalo da građani stranog porekla kulturne ponude najradije koriste ako su prezentovane na "pravom mestu, od pravih ljudi".
Zajedništvo je najbitnijeSednici je prisustvovao i inž. Vladimir Pavlović, raniji član Integracionog odbora i Saveta stranaca. |
