Vlade Divac je u Kući slavnih, sada je i zvanično. Legendarni košarkaš dobio je tako životno priznanje za sve što je uradio od kada je počeo da tapše loptu i šutira na koš. Ušao je u košarkaški panteon.
Kao i svi koji su dobili večni košarkaški dom u Springfildu, Divac je dobio privilegiju, čast, ali i odgovornost da održi govor pred samu inauguraciju.
– Za mene je košarka uvek bila ljubav. Dobra je stvar što pored sebe imam prijatelja i agenta Marka Flečera, koji mi je omogućio da usput zaradim i neki novac. Verujem da ljubav daje priliku ljudima da se povezuju i inspirišu druge. Ljubav daje snagu da se nemoguće stvari učine mogućim. Kao i u životu, kada igrate košarku, morate dati, da biste dobili zauzvrat.
Na terenu nije stvar samo upravljanja loptom. U pitanju je ulaganje fizičke i mentalne snage, posvećenosti, poverenja u prijatelje. Košarka je sušta suprotnost sebičnosti. Košarka je davanje i deljenje. Kao i u životu, da biste bili najbolji u košarci morate prevazići sve limite svog postojanja. Morate ostaviti ja po strani i postati mi.
Takmičenje je uvek ogledalo vaših snaga i slabosti. Ne postoje juče i sutra. Morate biti najbolji danas i samo to se računa. Bez jakih takmičenja i poraza, ne možete postati šampioni.
Hvala viziji Džerija Vesta. Ja sam jedan od prvih internacionalnih igrača koji je draftovan i koji je zaigrao u NBA ligi. On je preuzeo rizik i probao nešto novo i tako je omogućio da se ostvare moji snovi.
Dugujem svoju duboku zahvalnosti ljudima koji su mi pomogli da danas stojim ovde pred vama.
Mojim trenerima iz Jugoslavije – Nikola Opačić, Kimi Bogojević, Dule Vujošević, Krešo Ćosić, Kari Pešić, Duda Ivković…
Mojim saigračima sa kojima sam igrao u Evropi, neki od njih su tu sada. Dino Rađa, Dobraš, Lončar… Iako su politika, rat i mržnja pokušali da nas razdvoje, nisu uspeli. Nisu znali da je ljubav između nas veća od mržnje koju su nam nametali.
Ljudi na Balkanu su kao disfunkcionalna familija, mi se svađamo i tučemo, ali se volimo.
Hvala svim mojim trenerima u NBA ligi, kao i mojim saigračima.
Kris (Veber), Peđa (Stojaković) volim vas.
Hvala mojim roditeljima i mom bratu koji su mi omogućili da slobodno izaberem svoj put. Mojoj deci zbog toga što su veliki ljudi, moj najveći ponos i uspeh, iako sam propustio gotovo celo vaše detinjstvo.
Hvala mojoj ženi koja mi nikada nije dozvolila da postanem celebrity, sasekla mi je ego i držala me na zemlji. Bila je uz mene i kada smo pobeđivali i kada smo gubili.
Hvala mojim navijačima širom sveta, posebno mojim navijačima Lejkersa i Kingsa. Mojim ljudima u Srbiji – hvala.
Košarka je kao život i život je kao košarka. Igra. Zato, dok smo još uvek tu, budimo podrška jedni drugima da postanemo veći i bolji ljudi.
Hvala… – rekao je Divac.
