Kako, ako niste patrijarh Pavle, odgovoriti na govor mržnje?
Hajka uvek počinje na novinare, ratne reportere, koje je ponela strast kada su videli užase, a priča počinje vrlojednostavno nisu oni izazvali rat, već jedna kokoška.
Postoji u srpskoj narodnoj poeziji jedna divna dečija pesma koja bilje nego išta drugo objašnjava kako se iz najbeznačajnije sitnice rađa sveopšta nesreća i užas. Mada je učimo napamet još kao deca, samo neki od nas mnogo kasnije shvate njenu pravu suštinu. To je pesmica o kokoški koja je pošla na pazar, i onako doterana, kako to znaju samo kokoške, uprljala nogu! Pesnik, Dušan Matić, otkriva u tom pemuljku, tako reći, brojalici, prve korene nadrealizma. Prevodi je i otkriva dvojici francuskih nadrealista, Luju Aragonu i Polu Elijaru, koji je smatraju genijalnom! Ova pesma im pomaže da shvate, zašto se baš jedino u Srbiji, u Beogradu, i nigde drugde, pojavio nadrealistički pokret sa časopisom "Nemoguće".
Nadrealno koje sa velikom mukom doseže racionalni zapadni čovek, nama je prosto urođeno jer smo u svojoj biti iracionalan narod. Hajde, stoga, da se setimo stare dečije pesmice, u čijem su ritmu otpočelo naši ludi životi:
"Pošla koka na pazar.
Uprljala nožicu.
Ona ide jednom grmu:
Tari grme ovu nogu!
Neću!
Pričekaj se jadni grme,
ja ću na te kozu zvati.
Neka tebe koza brsti.
Pa dovede jednu kozu:
Brsti kozo ovaj grm!
Neću!
Pričekaj se jadna kozo,
ja ću na te vuka zvati,
neka tebe vuk pojede.
Pa dovede jednog vuka:
Jedi vuče ovu kozu!
Neću!
Pričekaj se jadni vuče,
ja ću na te selo zvati,
neka tebe selo tuče.
Pa dovede jedno selo:
Tuci selo ovog vuka!
Neću!
Pričekaj se jadno selo,
ja ću na te vatru zavati,
neka tebe vatra spali.
Pa dovede jednu vatru.
Pali vatro ovo selo!
Neću!
Stade vatra palit selo,
stade selo vuka tući,
stade vuk kozu jesti,
stade koza grm brstiti,
stade grm nogu trati,
– Ode koka na pazar!"
Da se ova pesma dešava danas, stvar ne bi stala sa selom, jer bi koka pozvala grad, a grad državu na šta bi se tu upetljale i neke druge zemlje i sve bi na kraju stiglo do Ujedinjenih nacija.
U ovoj pesmi postavlja se pitanje ko je agresor? Urbana koka koja želi da joj se peru noge ili ruralni grm koji to odbija da učini! Mirotvorci će svakako tvrditi da je sve započeo grm, ali niko neće moći da objasni šta u njihovom odnosu traže koza, vuk, selo i vatra, koja, kako se vidi, nikada ne odbija da zapali neku zemlju?
