Privatna arhiva
Originalna dobrodošlica: Željko Petrović na aerodromu

U narodnoj nošnji od glave do pete, sa flašicom rakije u ruci i širokim osmehom, Željko Petrović (34), turistički vodič iz Beograda, turiste dočekuje na aerodromu. Uslugu koju je nazvao Unajmi Srbina namenio je svima koji goste iz inostranstva, poslovne partnere ili rođake iz dijaspore žele da dočekaju na tradicionalan način. Na to ga je, kako kaže, inspirisao višegodišnji nedostatak rodoljublja i patriotizma.

Najviše ima Rusa i Indijaca

– Stranci uvek reaguju simpatično. To je jedna lepa dobrodošlica koju nisu očekivali, jer oni nisu navikli da dobiju bilo šta džabe, kod njih se sve plaća. Tako da im jedan ovakav gest dobrodošlice izmami osmeh. To je jedan plus za turističku ponudu naše zemlje, a i za mene kao domaćina – kaže Željko za “Vesti”.

Srpska tradicija: Priprema ajvara

Petrović je počeo da radi odmah po završetku studija, pa gostima iz sveta već 11 godina pokazuje lepote Srbije. Od početka karijere ugostio je turiste iz više od 130 zemalja.

– Ja se uvek vraćam na 2019. godinu kada je turizam bio ono što treba da bude. Tada su najbrojniji bili gosti iz Kine, Turske, Nemačke, Hrvatske, okolnih zemalja, ali i iz Izraela, Italije, Grčke… Međutim, korona je izmenila tu statistiku, pa sada nema Kineza ali, recimo, ima dosta Rusa. Novina je veliki broj turista iz Indije, od kojih mnogi žive na Bliskom istoku. Polako se vraćaju i ostali i svi se nadamo da će sledeća godina biti mnogo bolja nego ova – optimističan je Petrović.

Razgledanje prestonice: Sa turistima na Kalemegdanu

Ne odlaze bez ajvara

Bez obzira na to odakle dolaze, za većinu putnika najprijatnije iznenađenje je srpsko gostoprimstvo, a zatim dobra hrana, kultura i istorija.

U Muzeju Jugoslavije

– Stranci manje znaju o Srbiji i Srbima nego što mi mislimo. Dolaze skoro bez ikakvog predznanja i onda im je svaka nova priča i svako iskustvo dragoceno – priča Željko koji turiste upoznaje sa znamenitostima naše zemlje, a da bi osetili pravu domaćinsku atmosferu, često ih odvede i kod mame na ručak u rodno Valjevo.

Prema njegovim rečima, strancima se sviđa naša kuhinja, njena raznovrsnost i začini. Pljeskavica, ćevapi, ajvar i kajmak su nešto što obavezno probaju i što im se veoma dopada, a na meniju onih koji su spremni da malo više istražuju gastronomsku ponudu, nađu se i jagnjetina i prasetina. Srbija je odlična destinacija i za vegane, kaže Željko, jer naše voće i povrće nije genetski modifikovano, ima i ukus i miris.

Poklon za posetioce: Novčanica sa Željkovim likom

– Jedino na šta nisu navikli su obilne porcije, ali to je deo naše kulture i mi hranu tako pripremamo. Hrana nam je, svakako, jedna od značajnijih aduta i moramo više da je promovišemo – smatra naš sagovornik i dodaje da njegovi gosti iz Srbije ne odlaze bez tegle ajvara i bar čokanjčića rakije.

Strancima obavezno ponudi rakiju

Od Gardoša do Topčidera

Strancima se većina naših običaja veoma dopada. Ono što im smeta i na šta ne mogu da se naviknu jesu pušenje u zatvorenom, brza vožnja, ali i nemogućnost da se nešto isplanira i dogovori ranije. Ipak, to nisu veliki minusi za našu kulturu i zemlju, smatra Petrović.

Ugostio turiste iz više od 130 zemalja

Kad stignu u prestonicu Željko ih vodi u obilazak gradskih znamenitosti. Najpopularnija mesta među gostima iz sveta su Hram Svetog Save i Beogradska tvrđava, zatim Trg Republike, Skadarlija, Knez Mihailova ulica, Saborna crkva, stari Dorćol, Savamala, ali i beogradski klubovi i dobre kafane.

Sa zvaničnicima kanadske ambasade na ručku kod mame

– Naravno i stari Zemun, Gardoš, Skupština, Tašmajdan, Gradska skupština, posle toga dolazi Avala, Ada Ciganlija, Topčider, sve zavisi od interesovanja samih gostiju i dužine njihovog boravka. Oni koji ostanu duže uglavnom sa mnom obiđu sve navedeno. Ljudi koji putuju imaju ono što milijarde, nažalost, nemaju: dobro zdravlje, novac i dovoljno slobodnog vremena. Moj posao je samo da im napravim dodatnu zabavu, da im dam nešto naše, da predstavim našu zemlju. Da se simbolički izrazim, da stavim jagodu na šlag – priča Željko, koga zainteresovani mogu da kontaktiraju putem Fejsbuka ili Instagram naloga belgrade.insajder, kao i preko mnogih agencija koje znaju za njegovu ponudu.

Na jednom od vidikovaca Uvca

Molitva ostavlja bez daha

Petrović je primetio da su turisti sa Zapada više zainteresovani za gradske obilaske i istoriju, dok goste sa Bliskog istoka, kojih je ove godine bilo najviše, privlače prirodne lepote. Osim licence turističkog vodiča, Željko poseduje i licencu planinskog vodiča treće kategorije, pa strance vodi i na Frušku goru, Taru, Zlatibor i Mokru goru.

– Turiste bez daha ostavlja i Uvac, pogled sa vidikovca, da li je to Ledeni, da li je to Molitva, svi vidikovci su sjajni.

Petroviću zadovoljni gosti najveća pohvala

Spreman da zasvira i harmoniku

Željko je ponosan na svoju zemlju i njene lepote vrlo rado pokazuje strancima. Kako kaže, posao turističkog vodiča ga inspiriše, a pohvale gostiju mu daju energiju da nastavi dalje.

– Puno mi je ljudi reklo da su proputovali ceo svet, a da im srpska prestonica ostaje u sećanju kao jedan od najimpresivnijih gradova zbog svoje energije i ljudi. Mnogi su mi pisali posle par godina i govorili da su bili na više od 100 tura u gradovima širom sveta, ali da im beogradska ostaje i dalje najbolja. To su stvari koje daju energiju i koje me guraju da nastavim – kaže Željko, koji je spreman i da zasvira harmoniku samo da bi strancima dočarao šta znači “Udri brigu na veselje”.

Deci iz vrtića “Dragan Laković” predstavio zanimanje vodiča

Neophodan dodatni trud

Srbija se poslednjih desetak godina borila za svoje tržište i mesto na turističkoj mapi, a onda je pandemija ruinirala turizam u celom svetu.

– Mi smo zemlja koja ima dosta potencijala, ali smo kao turistička destinacija još u povoju. Pandemija je donela nove probleme i izazove, tako da nam sada treba dodatni trud. Srbija će nastaviti da se predstavlja evropskom i svetskom tržištu kao jedna od značajnih kulturnih i manifestacionih destinacija i ja pozivam sve zaposlene u ovom sektoru da ulože dodatni trud da dovedemo nove ljude u našu zemlju – poručuje Petrović.

Željko ima i licencu planinskog vodiča

Titov pionir

Turisti sa Zapada vole da čuju priču o Jugoslaviji, Titu, ratovima. Željko ih vodi u Muzej Jugoslavije, a kako bi im još bolje dočarao ne tako davnu istoriju naše zemlje spreman je da se preruši i u Titovog pionira. Tada umesto narodne nošnje stavlja crvenu maramu i plavu kapu, a strancima objašnjava kako je izgledao život u bivšoj Jugoslaviji. Njima je obično teško da shvate kako je u jednoj zemlji u kojoj se lepo živelo došlo do podela i rata. Za svoje goste iz sveta Željko uvek ima spreman i neki simboličan poklon da ih podseća na vreme provedeno u Srbiji, pa tako turistima često daruje i novčanicu sa svojim likom.