Ne kaže se bez razloga – treća sreća. Upravo toliko “pokušaja” trebalo je Ljubiši Tumbakoviću da postane selektor fudbalske reprezentacije Srbije. Prilikom posete beogradskom dopisništvu “Vesti” prvih pregovora jedva se setio…
– Ako se ne varam, prvi put sam bio kandidat 2004. godine, ali se više i ne sećam detalja. Onda se moje ime spominjalo 2011. kada sam imao angažman u iranskom Stil Azin iz Teherana. Predsednik saveza je bio Tomislav Karadžić, ali zbog čvrstog ugovora nisam mogao da prihvatim izazov pa je izabran Vladimir Petrović Pižon. Poslednji pregovori urodili su plodom.
Od starta ste bili glavni kandidat, bar prema medijima.
– Da budem iskren, nisam se nešto posebno nadao, jer svaki put kada se bira selektor ja sam “dežurni” kandidat. Moje ime se provlačilo u sredstvima javnog informisanja, ali je na kraju neko drugi dobijao posao koji je čast, ali i velika obaveza. Zbog toga ni ovaj put ništa nisam ozbiljno shvatao. Otišao sam na odmor, ali kad je priča postala ozbiljnija počeli smo pregovore i sve se završilo za nekoliko dana.
Da li ste bili jedini kandidat? Ponovo se licitiralo sa brojnim imenima manjeg ili većeg kalibra.
– Zvaničnike FS Srbije morate da pitate kakve su planove imali, ali koliko je meni poznato nisu imali kontakte sa ostalim stručnjacima. Sačekali su da prođe određeno vreme, slegne se prašina posle smene Krstajića i onda su krenuli u akciju.
Da li ste imali kontakt sa prethodnikom Krstajićem?
– Naravno. Krle i ja od igračkih dana pa do kolegijalnih imamo savim normalan i korektan odnos.
Verovatno to nije bio usko profesionalan razgovor o igračima i taktici?
– Ne, ne… Javio se, čestitao na izboru, a ostavili smo prostor da se vidimo i porazgovaramo pošto se sve brzo izdešavalo. Logično da me zanimaju njegove opservacije.
Postoje li aktuelni i potencijalni reprezentativci Srbije, a da ih Vi ne poznajete?
– Mislim da ne. Sa stručnim štabom, koji nije kompletiran, već sam napravio neke prioritete. Prvi je da pogledamo poslednjih 10 utakmica “A” i mlade selekcije. Moramo da izdefinišemo spiskove i skratimo ih sa sadašnjih skoro 50 imena na neku razumnu meru i onda uđemo u pripreme prvih dana septembra.
U kojoj meri ste samostalni i da li je FSS postavio neke “slove” kada je reč o pojedinim igračima?
– Razgovor koji sam obavio bio je korektan i dvosmeran. Definitivno, svaki selektor mora da se uklopi u neki proces. U isto vreme svako od nas ima principe u radu. Ljudi koji odlučuju o nečijem statusu, kao što je selektor reprezentacije, kada sa nekim pregovaraju izdefinisali i ko je čovek preko puta. Inače, tražim potpunu autonomiju i spreman sam na saradnju. Tu nema dileme. Spadam u kategoriju trenera koji voli svakoga da sasluša, ali nikada nisam bio poslušan. Iza mene je dugogodišnji rad i prepoznatljivost kada je reč o terenu, stavovima i odnosima. U ovom momentu nema dilema ni kada je reč o ljudima sa vrha naše fudbalske piramide, ni kada je moja stručnost u pitanju.
Pa, ko će onda igrati u reprezentaciji?
– Rekao sam već na startu – samo najbolji! U prioritete koje sam naveo dodao bih i razgovore sa velikom grupom aktuelnih igrača, a posebno sa nosiocima igre.
Skraćivanje spiska nosi i određene žrtve. Očekujete li otvrovne strelice pojedinaca koji će postati višak, nešto što se desilo Krstajiću?
– Ta mogućnost uvek postoji. Za mene ne bi bilo novo. Deo mog trenerskog ubeđenja je da na prvo mesto stavljam objektivnost i stručno opredeljenje. Nikad nisam nikoga hteo da oštetim, niti ću. Ako pogrešim to samo govori o mom nivou znanja. U objektivnost niko ne treba da sumnja. Ponašaću se krajnje korektno i objektivno, pošteno… Ti udarci sa strane i spoljni faktori u ovoj priči lako će se prepoznati, ali to na mene ne ostavlja utisak.
Koliko Vam u ovoj funkciji znači troipogodišnje iskustvo iz reprezentacije Crne Gore?
– Zaista puno, bez obzira na to što sam trener koji ima veliko radno iskustvo. Metodološki to su dva različita posla i nisam bio svestan tog detalja kada sam se prihvatio da sednem na klupu Crne Gore. Ipak, onaj ko ima znanje i iskustvo lakše se lati selektorskog izazova. Za tri i po godine na tom poslu, u selekciji koja nije zahtevna kao Srbija, stekao sam rutinu i ništa ne bi trebalo da se menja u sistemu rada. Sve u svemu kapitalno iskustvio, apsolvirao sam selektorski posao, nemam problema u vođenju, stvaranju i rukovođenju, jer ima i taj deo.
U Vaše ruke upao je vruć krompir. Nezgodno je kada u sred takmičenja dobijete poverenje, a sitaucija u kvalifikacijama za EURO 2020 je sve samo ne sjajna?
– Uslovno, svi treneri su u sličnoj situaciji u minusu. Ono što je dobro u igri je 15 bodova za sve osim Portugalce koji mogu da osvoje 18. Naravno da čovek ne sme ništa da obeća , ali može da veruje. Ako budemo ujedinjeni i znamo šta hoćemo, ako od prvog zajedničkog dana koncentracija bude na visokom nivou, možemo da stvorimo dobar uslov da, posle prvih utakmica protiv Portugala i Luksemburga (septembar), u oktobru i novembru lakše završimo posao. Bez svih preduslova teško možemo da ostvarimo ono što hoćemo.
Prvi ispit je aktuelni šampion Evrope Portugal…
– Verovatno će ime rivala samo po sebi napraviti ambijent koji nama može da bude interesantan. Ne treba trošiti reči o toj selekciji koja je pride osvojila i prvu Ligu nacija. Imaju ekipu koja je talentovanija od prethodnih, a uvek su bili takmičari i to je njihova prednost. Igra cela ekipa, klupa, rukovodstvo … Verovatno će deo publike doći da gleda Portugal, a drugi da navija za Srbiju, a svi će nas bodriti. Može da bude lep ambijent i da u dorboj atmosferi tražimo mogućnost da i oni imaju slab dan, mi da se dignemo jer ulazimo u, za nas, novi početak i tako ću da pripremam tim. Ne kažem da ima mnogo optimizma, ali ima velike želje.
Već ste kontaktirali reprezentativce?
– Malopre sam se čuo sa Matićem, tek što je sleteo u Australiju, posle intervjua imam sastanak sa Dmitrovićem, koji je u Beogradu… Gledaćemo kontrolne i ligaške utakmice koje budu igrali. Zahvaljujući elektonskim uređajima sve je lakše. Imamo tačan uvid, jer sam sa klupe Crne Gore pratio i ostale fudbalere, ali bi svakako voleo da se sa njima vidim ili čujem pre okupljanja kako bismo razmenili neke stvari koje pre svega njima mogu da budu interesantne. Odnose se na moj stav prema radu i principima.
Zaključno sa Mitrovićem, koji je produžio ugovor, svi potencijalni reprezentativci su rasterećeni, bar na klupskom planu.
– Sjajna stvar. To me raduje, a pre neki dan sam razgovarao sa Tadićem koji me je iznenadio ugovorm na sedam godina koji podrazumeva i početak trenerske karijere. Matić je ostao u Junajtedu i pored ponuda Intera i Milana… Imaćemo miran pripremni period sa maksimalnom koncentracijim na reprezentativne obaveze.
Hoće li na spisku biti iznenađenja?
– Teško. Voleo bih da se pojavio neko ko zavređjuje posebnu pažnju, a ne znam šta je za Vas iznenađenje… – rekao je na kraju Tumbaković.
Ko razume – shvatiće
Imate li kontakte sa ljudima iz FS Crne Gore?
– Sa predsednikom Savićevićem i sekretarom Đurđevcem ne, ali sam kontaktirao sa većom grupom ljudi iz saveza i pojedinim igračima. Većina je moju odluku da se povučem, iz dobro poznatih razloga, shvatila onako kako je realno. Nisam siguran koliko sam doneo ispravnu odluku, ali pošto svakodnevno donosimo odluke i od njih živimo, mislim da će vreme pokazati koliko sam ispravno postupio. Tog momenta sebe sam video samo kao deo odluke i dan-danas mislim da je tako moralo da bude zbog naše realnosti. Ako neko misli drugačije… Ništa nije bilo sebično kada sam u pitanju, ali možda je direkno uključena i moja familija i život u okruženju u koje je trebalo da se vratim iz Podgorice – kaže pomalo sa setom Tumbaković.
Brojni naslednici
Spominjali smo Mirkovića, ali on nije jedini fudbaler koga ste trenirali, a da je postao i kolega.
– Drago mi je zbog toga, a voleo bih da od njih čujem da li sam i koliko uticao da se otisnu u trenerske vode. Da li je vreme koje su provodili samom kroz pripreme i utakmice, sastanke i treninge uticalo na odluku. Da li sam deo moje priče preneo na njih i zaintrigirao ih da se posvete trenerskom poslu. Ima ih mnogo i uspešni su. Pored Mirkovića, tu su Jokanović, Petrić, Stanojević, Krstajić, Delibašić… Tešović sjajno radi, A licence imaju Saša Ilić i Danko Lazović…
Konsultuju li Vas?
– Nemamo taj vid komunikacije. Viđam se sa određenom grupom, a sa ostalima kontaktiram. Viđenje podrazumeva razmenu mišljenja i iskutva. Kroz priču donose zaključke i onda su svoji – otkriva Tumbaković.
Zločin i kazna
Srpski klubovi najtalentovanije igrače prodaju da bi preživeli i ne ostvaruju realne prihode…
– To je svojevrstan zločin! Odlaze igrači koji nisu dostigli realnu tržišnu vrednost da bi klub preživeo mesec-dva umesto da organizuješ klub i izbegneš takvo poslovanje. Onda igrači neće ići za 1,5 milion evra već pet puta skuplje. Evo, primer iz Partizana: Živković, Radonjić i Pantić su otišli prerano i za male pare, pa Ninković, Lukić, Lazar Marković, Milenković, Šaponjić… Sada Sveta Marković. Nama se dešava da prodamo igrača u Seriju A za 300.000, a kupujemo beka iz srpskog kluba za 400.000 evra?! Pa ko je tu lud…
Kozić kao vezivno tkivo
Stara garda bivših fudbalera crno-belih, kojoj pripada i Tumbaković, bar jednom godišnje praktikuje okupljanje.
– Inicijator je, po pravilu, Refik Kozić, koji tri decenije živi u SAD. Kad god dođe u Srbiju organizuje nas kao pre neki dan u restoranu Radnički na Zvezdari. Miodrag
Živaljević, Nenad Stojković, Radmilo Ivančević, Cvetanović, Tomić, moja malenkost… Opravdano je izostao Rade Zalad. I onda krene priča, spontano druženje, evociranje uspomena, pretresanje aktuelnih tema…
Raspored “orlova”
7. septembar Srbija – Portugal
10. septembar Luksemburg – Srbija
14. oktobar Litvanija – Srbija
14. novembar Srbija – Luksemburg
17. novembar Srbija – Ukrajina
Grupa B
1. Ukrajina 4 3 1 0 8:1 10
2. Luksemburg 4 1 1 2 4:5 4
3. Srbija 3 1 1 1 5:7 4
4. Portugal 2 0 2 0 1:1 2
5. Litvanija 3 0 1 3 3:7 1
Neka ostave srce na terenu
Koliko vam je zanimljiva rezervna varijanta kroz Ligu nacija do koje ste došli naimenovanjem za selektora Srbije.
– Moj moto je: sve što možeš da uradiš danas ne ostavljaj za sutra! Pod tim podrazumevam da ćemo najveći deo koncentracije usmeriti na mečeve u kvalifikacijama i da pokušamo da ostvarimo ono što je u ovom momentu gotovo nemoguće, a opet je ostvarljivo. Bože moj, ako ne uspemo imamo uslovno dva popravna, ako budu dva. Protiv Norveške i onda Finske ili Škotske, mada ima još varijanti zbog komplikovanog sistema takmičenja. Nama je prva varijanta interesantnija!
Šta je u ovom trenutku primarno?
– Najvažnije je da radimo na motivacionom delu. Da budemo jedinstveni, ispoštujemo osnovni cilj, a to je da igramo punim srcem. Svako može da izgubi, to je sport, ali je važan način na koji se to desilo. Kada igraš za svoju državu doprinos kroz želju, htenje, borbenost i dispicplinu mora da bude na najvišem nivou. Tu ćemo dati akcenat. U kojoj formaciji otom-potom.
Čekajući Batu i Andriju
Koja mesta u stručnom štabu nisu popunjena?
– Imam Sašu Jankovića, koji je godinama moj saradnik, kao i trenera golmana Darka Belojevića. Nasledili smo analitičara Nemanju Milinčića, koji je Jankovićev izbor jer će usko da sarađuju. Ostao je prostor za još dva trenera i stručnjaka za rehabilitaciju i oporavak. Tu je u prvom planu Andrija Milutinović, sa kojim još nisam razgovarao, ali već radi sa dosta reprezentativaca Srbije i brojnim svetskim zvezdama.
Nije tajna da je Zoran Bata Mirković Vaša velika želja.
– Pregovaramo… Upravo smo pili kafu, ali sve je tu komplikovano. Ipak je Bata pre godinu dana počeo da samostalno radi. Bio je u velikom klubu i trebalo bi da prati svoj put. Međutim, treneri ako ne rade onda gube na nekim stvarima i kontinuitetu. Bilo bi dobro da radi. Nama bi puno značio pošto je ne samo talentovan već i sada sjajan trener. Takmičar je, precizan, pedantan, posvećen, profesionalac, naviknut je na rad sa Jankovićem i sa mnom. Tri godine smo bili zajedno i upoznat je sa sistemom.
Strategija rak-rana
Kako komentarišete krah U21 selekcije na EURO u Italiji?
– Definitivno se ne radi o kvalitetu koji nije sporan. Kada su reprezentacije u pitanju, važna je strategija koju definitivno nismo imali. U većini selekcija kad neko od mladih igrača pređe u seniorsku postavu više ga ne pozivaju u mladu, jer smatraju da je prerastao taj nivo, a šansu dobijaju oni koji treba i žele da se dokazuju. A mi smo imali nekoliko igrača tog profila: Lukića, Milenkovića, Radonjića, Jović i Živkovića! Potom, pojedini igrači su sklopili basnoslovne, životne ugovore i nisu bili “glavom” na EURO. Ako se zna da su relativno mladi igrači odigrali napornu sezonu, pa ušli u proces priprema za EURO, jasno je da to nisu mogli da iznesu na najbolji način. Kada se sve sklopi, onda je jasno da i nismo nešto posebno mogli da očekujemo, ali smo sve mogli da amortizujemo drugačijom selekcijom igrača. Da neki drugi mladi, talentovani i ambiciozni dobiju priliku.
Greh FS Srbije?
– Možda grešim, ali smatram da je FSS trebalo ranije da postavi selektora “A” tima pa da se on priključi pripremama mladih i bude deo priče, jer su to pojedine zemlje uradile. Ne treba zaboraviti ni pritisak, ali i nerealna očekivanja koje su nametali mediji. Uostalom, mi uvek govorimo da smo najbolji i najtalentovaniji, ali nam stalno nešto smeta za vrhunske rezultate. Definitivno moramo da se vratimo u realnost. Talenat i sposobnost niko ne može da nam oduzme, ali sve ostalo što je preduslov rezultata… E, tu nam nešto fali.
