Besmrtne misli Petra Petrovića Njegoša izrečene u “Gorskom vijencu” pretočene su u 143 stranice stripa, a Ilija Mirović, profesor matematike i urednik izdavačke kuće Forma B, objašnjava da je ovim, za Srbiju nesvakidašnjim poduhvatom, želeo da približi mladima najpoznatije delo ovog velikana književnosti. Strip, rađen kao knjiga u tvrdom povezu, ugledao je svet 207 godina od Njegoševog rođenja. Posebna zanimljivost je da je ovo delo “devete umetnosti” teško čak kilogram i po, ali je, kako ističe naš sagovornik, još mnogo više mudrosti u njemu.
Ovaj poreklom Cetinjanin koji živi u Beogradu, priča za “Vesti” da su mu “vanvremenske” misli iz “Gorskog vijenca”, stare više od veka i po, bile vodilje kroz čitav život. Priznaje da kapitalno delo koje je oživeo u stripu zna napamet, a da su mu tokom rada na ovom projektu, neke stvari postale mnogo jasnije.
Olakšanje školarcima
– Njegoševe duboke i životne poruke i danas su aktuelne i biće ubuduće, iako je pisao o nečemu što se desilo i pedesetak godina pre njega – priča naš sagovornik.
Mirovićeva i želja njegovih saradnika bila je da približe kapitalno delo prvenstveno školarcima, ali, kako ističe, i najširem krugu publike.
– Mada je “Gorski vijenac” deo obavezne lektire đaci, neretko, slabo razumeju radnju datu kroz izgovorene rečenice glavnih junaka, i to iz raznih razloga. Možda zbog dužine dela ili dijalekta… Zato smo hteli da ga izvučemo iz klišea teksta u knjizi i da izvorno napisan, autentičan od reči do reči, bude predstavljen i kroz slike.
Mirović je uveren da je sa ekipom saradnika uspeo u ovoj misiji, a priznanje mu je stiglo i od njegovog oca koji je napunio 89 godina.
– Rekao mi je da je mnogo puta pročitao ovo Njegoševo delo, ali mu je sada posle iščitanog stripa, sve mnogo jasnije – prepričava nam.
Mirovićeva ideja za “stripovanje” “Gorskog vijenca” stara je skoro četiri decenije. Toliko je, kaže, prošlo od kada je kao tinejdžer smišljao stripove sa školskim drugom Radomirom Mitrovićem. U proteklih pola decenije je sazrela i rešio je da sa saradnikom Predragom Roćenovićem krene u ne mali poduhvat.
– Bio je to ogroman izazov i mnogi poznati strip umetnici su se bojali da se upuste u ovaj posao. Imali smo sreće da se dogovorimo sa slikarom Gezom Šetetom iz Tavankuta. Privukao nas je njegov rad na stripovima o biblijskim temama kao što su “Knjiga o Jovu” i “Isus, reč Božja”, ali i odgovor koji nam je dao, rekavši da on to i želi, i može da uradi. Iscrtao je scenario u olovci, pa lavirao crteže, a drugi saradnik Mikica Ivanović iz Srpskog Miletića, poznat po stripovima o Tarzanu, nindžama i Velikom Bleku, tuširao je Gezin umetnički rad, dajući mu tako stripskiji prikaz – priča naš sagovornik kako je nastalo strip delo koje sa predgovorom i posvetom Karađorđu ima 161 stranicu.
Ilustracije koje su se našle uz dve verzije, ćiriličnu i latiničnu, rađene su nepunih godinu dana, a priprema šest meseci.
Monika Beluči, Pavle Vujisić…
– Tih pola godine jeste bilo naporno, ali za razliku od Njegoševe “Čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči”, za nas je, rekao bih, bilo samo vreme uz čašu meda – priča on.
Ističe da su urađeni crteži, prava mala umetnička dela. Ne krije da je drugačije zamišljao likove junaka od onih koje je umetnik osmislio.
– Autor se opredelio za poznate srpske i međunarodne ličnosti poput Monike Beluči, Zvonka Bogdana, Pavla Vujisića, Vuka Draškovića i drugih. Oni kojima se strip verzija nađe u rukama ne treba da se iznenade ako prepoznaju nekoga od njih – kaže ovaj profesor.
Ilija Mirović je sa istom ekipom saradnika već krenuo u nove misije.
– Završeni su crteži za Njegoševu “Luču mikrokozma”, a radi se i “Lažni car Šćepan Mali”. Radimo na još jednom velikom srpskom tumaču vremena Branislavu Nušiću, a krenućemo od dela “Hajduci” koje je u školskoj lektiri – otkriva čitaocima “Vesti” naredne korake.
Amfilohijev blagoslov
Iliji Miroviću je za ovaj poduhvat, nedavno preminuli mitropolit Amfilohije dao blagoslov, a on nam otkriva da je ovom blaženopočivšem crkvenom velikodostojniku, tri dana pre smrti “na ruke” stigao stripovani “Gorski vijenac”.
– Odneo mu je u bolnicu rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović kome smo, takođe poklonili strip – kaže on.
Vlasnik 30.000 naslova
Ovaj profesor matematike stripove je zavoleo još u svojoj šestoj godini, a danas u kolekciji ima više od 30.000 naslova.
– Kada sam pošao u školu, roditelji su mi davali novac za užinu, a umesto da kupim kifle i jogurt, trčao sam na kiosk po stripove – priča.
Kad može Tven, može i Njegoš
– Ako su kod nas stripovane knjige francuskog romanopisca Žila Verna, pa “Tom Sojer” i “Doživljaji Haklberi Fina”, američkog književnika Marka Tvena, zašto ne bi strip verziju dobila i dela velikog Petra Petrovića Njegoša i drugih naših književnih velikana – pita Ilija Mirović.
