Gorelo i nebo i ljudi

0

Sramna manipulacija: Tela pobijenih Srba prikazana kao muslimanske žrtve

Sud BiH je potvrdio optužnicu koja Muhameda Šišića, Emira Drakovca, Aziza Šušu i Tarika Šišića tereti da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva nad kolonom izbeglica srpske nacionalnosti koja se kretala iz mesta Jabuka, iz pravca Goražda, prema Rogatici.
U optužnici se, između ostalog, navodi da su Šišić, kao komandir Diverzantskog voda, a ostali optuženi kao pripadnici Diverzantskog voda takozvane Kukavičke čete koja je do kraja novembra 1992. delovala u okviru 31. Drinske brigade, a kasnije u sastavu 1. Rogatičke brigade takozvane Armije BiH, 27. avgusta 1992. godine koordinisali i izvršili ovaj napad u kojem je ubijeno i teško povređeno više civila.
Podsetimo, u stravičnom zločinu nad srpskim civilima u selu Kukavice, bošnjačke snage iz podmukle zasede ubile 25, a ranile 80 lica. U koloni je bilo oko 1.000 staraca, žena i dece na traktorima i u putničkim vozilima. Kolona je krenula iz sela Jabuka preko Mesića do Rogatice, ali je napadnuta u kanjonu kod Mesića.
Veljko Lasica je izbegao masakr, ali je ostao trajni invalid. Njegovo svedočenje bi moglo da posluži tužiocima.

Oskar za podvalu
Za zločin u Kukavicama vezuje se čuvena podvala Oskarom nagrađenog sarajevskog režisera Danisa Tanovića. Naime, leševi ubijenih Srba ležali su na cesti gotovo 40 dana na vrelom letnjem suncu, pa su životinje raznosile komade tela, naočigled predstavnika međunarodnih humanitarnih organizacija.
U tom periodu Unprofor je sačinio i kraći snimak leševa i uništenih vozila, a Tanović ga je u filmu "Ničija zemlja" prikazao uz priču da su zločin počinili Srbi.

– Napad je bio pomno isplaniran, sa jasnim ciljem da se uništi jezgro srpskog stanovništva u Goraždu i okolini. Pucalo se na sve strane i iz svih vrsta oružja. Goreo je asfalt, traktori, automobili i ljudi u njima, čuli su se krici i jauci na sve strane. Neki od Srba pokušavali su da nađu spas skokom u rečicu Rakitnicu, ali ni u tome ne uspevaju, jer ih stižu meci zločinaca koji nikoga i ništa nisu žalili. Sve što im je dolazilo na nišan, ubijeno je, a među njima i više članova porodica Đurđević, Matović, Todorović, Ćorović… Ja sam bio u automobilu, sa kćerkom i sestrom. Sve troje smo ranjeni. Teško ranjen, vozio sam skoro do Rogatice, gde sam izgubio svest. Kola su otišla u kanal. Prva pomoć pružena mi je u Rogatici, a potom sam transportovan u Vojnu bolnicu na Sokocu, gde mi je amputirana leva noga. Nakon toga prebačen sam u Beograd u bolnicu, gdje su me lečili skoro četiri godine – ispričao je nedavno Lasica.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here