Glumac Gordan Kičić je dobitnik nagrade “Mija Aleksić – Biti glumac” za 2020. godinu, kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume, a odluku o ovogodišnjem laureatu doneli su prethodni dobitnici te nagrade, glumci Nenad Jezdić i Nebojša Dugalić.
Kičić se glumom bavi više od dve decenije i imao je sreću da sarađuje s različitim rediteljima u različitim filmovima i serijama, a o pozorištu da i ne govorimo. Rođen je u Beogradu 5. avgusta 1977. kao jedinac u majke Bojane i oca Branislava. Kao dete bio je nestašan, voleo je da proba sve, ali se uvek nekako izvlačio na šarm. Majka mu je bila advokat, a otac je pozorišni, televizijski i filmski režiser. Deda Miroljub Kičić bio je lekar, načelnik Vojnomedicinske akademije, endokrinolog i general-pukovnik, i imao je tu čast da bude Titov lekar.
– Tita nisam upoznao, imao sam svega tri godine kada je umro.
Zbog majčinog posla, kad je imao 15 godina sa porodicom se preselio u Moskvu. Tamo je išao u američku gimnaziju, posle se prebacio u rusku, maturirao je i trebalo je da školovanje nastavi u Americi. Familija je organizovala da se preseli kod rođaka u Njujork i da tamo upiše menadžment. Nakon mature u maju 1995. godine vratio se u Beograd, gde je upisao FDU. U Ateljeu 212 odigrao je prvu ulogu. Međutim, harizmatični beogradski dasa karakterističnog osmeha ne skriva svoju sklonost ka sviranju i pevanju. Ljubav prema muzici pokazao je u predstavi “Brod plovi za Beograd”, u kojoj glumci Ateljea 212, čiji je Gordan stalni član pevaju dobro poznate numere. Kao voditelj, bio je deo muzičke emisije “Luda noć”, a svoje umeće na gitari publici je predstavio u emisiji “Najbolji orkestri Srbije”. Kako je jednom prilikom rekao, muzika je sto posto prisutna u njegovom privatnom životu.
– Celog života sam svirao po nekim bendovima. Sviram gitaru i pevam. Mada to sve držim na ljubavno-privatnoj liniji, nikako nisam tu video mogućnost profesionalnog angažmana.
Sviranje i pevanje, kaže, nikad nije hteo da komercijalizuje, da pretvori u posao. Ima nekoliko gitara – gibson standarda i 1978, fender stratokastar iz 90. i jednu vrlo zanimljivu. Radi se o Fujigen Neo Clašic
seriji, kopiji Les Paula. Često svira sa društvom iz osnovne škole. Iako je bilo ponuda, nisu nastupali. Kad se nađe negde, otme mikrofon i otpeva nešto.
Imao je sreće da na početku karijere igra u nekoliko žanrovski različitih filmova. Serija “Lisice” mu je donela najveću popularnost. Onda su došli filmovi “Ona voli Zvezdu”, “Rat uživo” i “Mala noćna muzika”.
U seriji “Senke nad Balkanom” maestralno je odigrao psihopatu, koji nemilosrdno kolje i predvodi kriminalno podzemlje, Alimpija Mirića, zvanog Kaluđer. Oprobao se i kao reditelj i snimio svoj prvenac “Realna priča” u kome je ujedno i producent, ali i glavni glumac. Već od ranije je bio producent počev od “Ustaničke ulice”, a reditelj mu je, kaže, veoma omiljena rola. Retko priča o privatnom životu, ali poznato je da mu je supruga Zorana najveća podrška. Par se neretko može videti na premijerama kako se drži za ruke, zbog čega mnogima deluju zaljubljeni i posle 13 godina zajedničkog života. U braku su dobili ćerke Sofiju i Leu. Voli da kuva, i sa suprugom ravnopravno deli poslove. Vernik je, slavi Vavedenje i u njegovoj porodici oduvek su se poštovali verski običaji.
