Srbija je na samom začelju Evropu što se tiče uslova poslovanja i mogućnosti privlačenja investicija, u društvu sa BiH, Makedonijom i Albanijom. Zemlje poput Mađarske, Rumunije i donekle Hrvatske u nešto su boljoj poziciji. Prošle godine, sa nešto većim privrednim rastom, situacija se neznatno poboljšala, kazuje u razgovoru za “Vesti” Goran Radosavljević, ekonomista.
Najave o dolasku Folksvagena su sve češće. Šta bi to značilo za Srbiju?
– Uz određenu dozu rezerve, zbog do sada mnogobrojnih pompeznih najava vlasti o milijardama investicija koje se nikad nisu dogodile, moram da kažem da bi jedan ovakav projekat svakako promenio “krvnu sliku” ekonomije Srbije, to su projekti koji su nam preko potrebni. Dolazak ove kompanije imao bi značajan uticaj i na tržište rada, kako direktno zbog porasta zaposlenosti tako i indirektno jer bi uticao na rast plata. Konačno, to bi bilo značajno za razvoj malih i srednjih preduzeća koji bi mogli da budu kooperanti nemačke fabrike.
Koje su prepreke za dolazak Nemaca?
– Naravno, čitava ova priča je za sada još hipotetička. Na stranu politički problemi koje Srbija ima. Komplikovane carinske procedure i dugotrajna zadržavanja na granici, te visok nivo korupcije, nestabilno poslovno okruženje, tj. česte i značajne promene propisa i pravna nesigurnost svakako nisu dobra preporuka za dolazak jedne ovakve firme. Uprkos tome, smatram da ukoliko ima bilo kakvih šansi da Srbija dobije jednog ovakvog investitora, država treba da stavi sve svoje kapacitete i dobije ga.
Srbi sve češće odlaze u beli svet, naročito u Nemačku. Koliko to slabi srpsku ekonomiju?
– Čitava Evropa se prethodnih decenija suočava sa nedostatkom radne snage usled negativnih demografskih trendova. Srbija je u još lošijoj situaciji jer pored toga ima i značajne probleme sa emigracijom stanovništva. Da problem bude još veći, stanovništvo koje odlazi je uglavnom u radno aktivnom dobu i solidnog obrazovanja, što svakako negativno utiče na ekonomiju zemlje.
U kojoj meri je pogubno za srpsku privredu?
– Možda se u ovom trenutku visoke nezaposlenosti u Srbiji to ne oseća u punoj meri. Međutim, nedostatak radne snage vrlo lako može da utiče na pad investicija u budućnosti. Istovremeno, evropske zemlje poput Nemačke, svoj deficit za radnom snagom rešavaju uvozom pre svega iz istočne i jugoistočne Evrope, nudeći bolje uslove za rad i život. Mislim da bi bilo dobro da Srbija što pre usvoji evropske standarde poslovanja, što bi podstaklo EU preduzeća da više investiraju u Srbiju. Tako bi se otvarala nova radna mesta, pa građani Srbije više ne bi morali da idu u Nemačku, već će moći da rade ovde.
Kakva je trenutno ekonomska pozicija Srbije u odnosu na zemlje regiona?
– Sa stanovišta konkurentnosti zemlje, tj. njenog kapaciteta da privuče investicije, i uslova poslovanja, Srbija se nalazi na sličnom nivou kao BiH, Makedonija i Albanija. Zemlje poput Mađarske, Rumunije i donekle Hrvatske u nešto su boljoj poziciji. Prošle godine, sa nešto većim privrednim rastom, situacija se neznatno poboljšala, ali ako se pogleda prosek u prethodnih pet-sedam godina i uporedi sa regionom, može se reći da je ekonomija Srbije imala performanse ispod proseka.
Kako se pomeriti sa začelja?
– Prioritet u narednom periodu mora da bude poboljšanje uslova poslovanja, rast investicija (pre svega domaćih) i privredni rast. Ako se svi kapaciteti stave na raspolaganje radi ispunjavanja tih ciljeva, Srbija ima šansu da u narednim godinama uhvati korak sa zemljama centralne i istočne Evrope.
Koliko doznake dijaspore doprinose Srbiji?
– Doznake iz inostranstva čine više od devet odsto BDP (više od tri milijarde evra) i veoma su značajne za povećanje potrošnje i smanjenje siromaštva. Ipak, uticaj doznaka na ekonomski rast zemlje je veoma mali, jer mali deo ide u investicije. Najveći priliv doznaka, gotovo 40 odsto je iz Nemačke.
Šta nas u ekonomskom pogledu očekuje do kraja godine?
– Na globalnom planu nas očekuje neizvesnost usled nastavka trgovinskog rata SAD-Kina, neizvesnosti oko Bregzita i nestabilnosti na tržištu nafte. Na lokalnom nivou očekuje nas veliki rad na poboljšanju poslovnog ambijenta kako bi se stvorili uslovi za privredni rast od najmanje pet odsto u narednim godinama. Stoga bi dolazak Folksvagena mogao da bude prekrenica. Naravno, u političkom smislu, rešavanje pitanja KiM i nastavak EU integracija treba da daju dodatni podsticaj ekonomskom razvoju zemlje.
Srbija sve više postaje dobro mesto za svetske filmadžije. Da li je reč o poreskim olakšicama ili subvencijama?
– Srbija već nekoliko godina daje subvencije domaćim i stranim produkcijama za snimanje filmova. Te subvencije su lane povećane na 25 odsto, a za ove namene bilo je izdvojeno 800 miliona dinara (6,7 miliona evra), a slične olakšice postoje i u drugim zemljama regiona.
Dijaspora najbolji ambasador
Da li država ceni doznake koje šalju naši iz belog sveta?
– Uprkos velikom učešću doznaka u BDP Srbije, dijaspora već gotovo deceniju nema visoko mesto na političkoj mapi Srbije i lično smatram da to mora što pre da se promeni. Moraju se što pre otkloniti prepreke koje otežavaju, a često i potpuno sprečavaju dijasporu da učestvuje u izbornom procesu, zatim prepreke za investicije i značajnije uključivanje u privredne tokove u zemlji. Konačno, naša dijaspora je najbolji ambasador Srbije u svetu i šteta je da to ne umemo da iskoristimo.
Francuski đak
– Goran Radosavljević je profesor na fakultetu FEFA u Beogradu na predmetima mikroekonomija, javne finansije i primenjena istraživanja. Takođe je generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije i član Programskog komiteta Svetskog naftnog saveta iz Londona.
– Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirao matematičku ekonomiju i ekonometriju u Parizu i Marselju. Doktorsku disertaciju odbranio je iz oblasti javnih finansija.
