Po završetku golmanske karijere Goran Čumić je odlučio da ostane u šesnaestercu, ali pored stativa. Nekadašnji čuvar mreža Crvene zvezde, Rada, OFK Beograda, užičke Slobode, Zemuna i brojnih klubova u Grčkoj i Portugalu odlučio je da bogato iskustvo prenese na momke koji se fudbalom bave u rukavicama.
Posle rada u Srbiji usledio je desetogodišnji angažman u inostranstvu, a od marta je deo stručnog štaba Dragana Stojkovića Piksija u reprezentaciji Srbije:
– Dugo sam radio u inostranstvu. Sa trenerom Ivicom Jovanovićem sam proveo tri godine u APOELU, šest u Al Naseru i sezonu u selekciji Emirata. Povratak u Srbiju iniciran je pojavom korona virusa koji je napravio veliku pometnju i na sportskom polju. Bio sam deo Jovanovićevog stručnog štaba u nacionalnom timu UAE, ali počela je pandemija i nismo mogli da završimo posao do kraja. Istekao nam je ugovor, a zbog neizvesne situacije nismo mogli da ga produžimo. Odlučio sam da se sa porodicom vratim u Beograd. Prilikom formiranja novog stručnog štaba reprezentacije Srbije dobio sam ponudu da radim kao trener golmana, koju sam sa zadovoljstvom prihvatio. Ovo je vrhunac u mojoj karijeri i ogromna čast. Rad u reprezentaciji mi je sada prioritet i apsolutno sam posvećen tome.
U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo “orlovi” su odlično startovali?
– Sjajno smo počeli i očekujem da nastavimo u ovom ritmu. Selektor Stojković je doneo novu fenomenalnu energiju, razmišljanje i veru da možemo ostvariti velike planove. Svi smo zajedno i pružamo podršku jedan drugom. Stvorena je sjajna radna i porodična atmosfera na terenu i van njega. To moramo iskoristiti da ispunimo cilj. U prethodna tri meča pokazali smo visok kvalitet igre i upornost. Uspeli smo u tim duelima da se vratimo iz neugodnih situacija i preokrenemo rezultat u našu korist. Piksi je doneo pobednički duh i to je dovelo do ovih uspeha.
U narednih deset dana reprezentacija će odigrati tri prijateljska meča. To će biti dobra provera pred nastavak kvalifikacionog ciklusa u septembru?
– Već 2. juna imamo susret sa našom mladom selekcijom, koju vodi Zvonko Živković. Posle toga sledi put u Japan gde nas čekaju dueli protiv Jamajke (7. juna) i zatim Japana. Veoma je važno da se selekcija okupi kad god se ukaže prilika. Danas su fudbaleri mnogo više opterećeni brojnim klupskim obavezama. Zbog toga je selektorima teško da na duži period okupe reprezentativce. Za nacionalne selekcije ostaje mnogo manje prostora za rad. Ovo okupljanje dobro će nam doći da uigramo tim i proverimo neke igrače. Pojedini reprezentativci verovatno neće moći da budu sve vreme sa ekipom. Neki će možda dobiti više vremena za odmor, a pojedini imaju povrede i treba da obave intervencije kako bi se potpuno oporavili.
Zoran Stojanović priprema teren
Čumić veruje da će se Srbija naći naredne godine na Svetskom prvenstvu:
– Imamo znanje i kvalitet da budemo na Mundijalu. Da li kao prvi u grupi ili kroz baraž to ćemo videti. Trenutno sve govori da će dvoboj sa Portugalcima u Lisabonu odlučivati o pobedniku grupe. Nadam se da će Ronaldo i ekipa negde, ipak, kiksnuti, pa da nama remi bude dovoljan za direktan odlazak u Katar. “Mister” insistira da protiv svih rivala, bez obzira na to ko je protivnik, idemo na pobedu. Svakako da želimo prvo mesto u grupi i tako sve rešimo. Plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru bio bi vrhunac moje trenerske karijere. Imao sam priliku da se sa klubovima takmičim u evropskoj i azijskoj ligi šampiona. Mundijal bi bio pečat na moj rad i time bi zatvorio krug. Posle toga ne verujem da bih se bavio trenerskim poslom. Verovatno bih radio nešto drugo. Imam u planu da se posvetim edukaciji trenera golmana. U Kataru ima dosta naših stručnjaka, a mom prijatelju Zoranu Stojanoviću sam rekao da polako priprema doček.
Koliko drugačija klima u Kataru može da utiče na igru i prilagođavanje ekipe?
– To je zaista ozbiljan problem, a za sportiste je posebno komplikovano. Vlažnost je velika, kada zađe sunce nastaje pakao, jer ne može da se diše. Leti je vazduh suv i opet je problem. Zbog takve klime nije lako živeti u tom delu sveta. Prvenstvo će se igrati u periodu decembar-januar. Tada je temperatura oko 25 stepeni. Stadioni su održavani na vrhunskom nivou i svi su klimatizovani. Reprezentacije će morati da dođu najmanje dve nedelje ranije da bi se adaptirale.
Učinkom svojih naslednika koji čuvaju reprezentativni gol je zadovoljan:
– Oba naša čuvara mreže, Dmitrović i Rajković su odlični! Brane u ligama petice i njihov rani odlazak u inostranstvo je doprineo njihovom brzom sazrevanju. Imaju veliki potencijal i mislim da mogu biti još bolji. Žao mi je što trenutno nemamo kvalitetnijih “jedinica” u domaćem šampionatu. Ima zanimljivih momaka, ali niko nije odskočio. Možda je problem u nedostatku iskusnih stručnjaka. Kada sam počinjao u Crvenoj zvezdi trenirao me je Vladimir Beara, a u Partizanu je radio Milutin Šoškić. Dve golmanske legende. Sada taj posao, uglavnom, obavljaju početnici, koji nisu imali velike karijere.
Čumić kaže da je danas mnogo teže stajati između stativa:
– Fudbal u odnosu na vreme kada sam bio golman se mnogo promenio. Danas se sve čini da se olakša napadačima. Lopte su potpuno drugačije, brže su, lako menjaju pravac i imaju nepravilnu putanju. Njihova evolucija od pojave Tanga pa do danas je tako velika da prave veliki problem golmanima. Oni moraju da budu mnogo više spremniji i fizički i psihički. Rad i golmanska priprema su neuporedivo drugačiji.
Poverenje u Jovanovića
Najveće uspehe ostvarili ste na Kipru sa APOEL-om?
– Došao sam u stručni štab Ivice Jovanovića u sezoni kada se tim plasirao u osminu finala Lige šampiona. Imali smo odličnu ekipu. Dobri rezultati izavali su pravo ludilo. Verujem da će Jovanović dobrim radom slično napraviti i sa Panatinaikosom koji je nedavno preuzeo. Oni odavno nisu osvojili trofej i mogu samo da zamislim šta će se desiti ukoliko to sada ostvare. Grci i Kiprani su po mentalitetu slični nama. Očekujem da će Jovanović uspeti da ih vrati na vrh.
Da li ste razmišljali o trenerskom angažmanu u Portugalu gde ste proveli pet godina kao golman?
– Nisam jer je to dosta zatvorena zemlja za strane stručnjake. Tamo uglavnom rade domaći treneri. Retkost je da stranac bude šef stručnog štaba u prvoj ligi. Mislim da odavno neki stranac nije sedeo na klupi nekog elitnog portugalskog tima.
Sin se igrao sa Mbapeom
Sin Aleksandar nije Vas nasledio na golu?
– Nije golman, ali igra fudbal iz ljubavi. Trenutno je član Železnika. Videćemo kakvi su mu dalji planovi. Neki klubovi se interesuju za njega, mlad je, ima 18 godina i sada je trenutak da odluči da li želi ozbiljnije da se bavi fudbalom.
Za šest godina u Al Naseru Čumić je u ekipi imao i neke od poznatih svetskih zvezda, a sa igračem koji je danas jedan od najboljih na svetu u timu je bio njegov sin Aleksandar:
– Kroz ekipu je prošao veliki broj kvalitetnih stranih fudbalera. To je podiglo fudbal. Al Naser je veoma ozbiljan klub. Plasirali smo se u polufinale azijske Lige šampiona. Bili smo eliminisani zbog loše registracije igrača. Administrativna greška nas je sprečila da se borimo za trofej. Tri godine je igrao Ibrahim Ture iz Monaka, zatim Alvaro Negredo, koji je bio u Realu i Sitiju. Nkuku rođeni brat Kilijana Mbapea je, takođe, bio naš član. Mbape je dolazio u posetu bratu kada je imao 15 godina. Družio se sa mojim sinom, čak su igrali jedan na jedan. Danas su u kontaktu preko društvenih mreža – zaključio je popularni Čume.
Srpska škola
Iskusni stručnjak planira da u narednom periodu kroz rad u reprezentaciji napravi golmanski brend po čemu će naši čuvari mreže biti prepoznatljivi:
– Trenutno radim samo sa golmanima A selekcije, ali moja ideja je da se taj posao proširi na edukaciju trenera i rad sa mladim golmanima. Želim da uspostavimo sistem po kome bi bili prepoznatljivi. Da napravimo model srpskog golmana i znamo put kojim se proizvode najbolji. Imamo talentovanu decu sa odličnim fizičkim predispozicijamai samo ih treba pravilno usmeriti i razvijati. Kada sam došao u Al Naser prvi golman je bio visok samo 178 cm. Moj sin Aleksandar je tada imao 11 godina, a bio je malo niži od njega. Kod nas bi teško dobio opremu da trenira, a sada je reprezentativac.
Učenici u Partizanu
Rad sa Čumićem prošli su mnogi golmani koji su kasnije ostavili trag u Superligi Srbije:
– Neki od mojih učenika su počeli na “Marakani”, ali su kasnije prešli u redove crno-belih. Vladimir Stojković i Filip Kljajić su radili sa mnom u trencima koji su bili prelomni za njihovu karijeru. Sa Stojketom sam se čuo posle finala kupa. Teško mu je pao neuspeh. Imao je dva penala na ruci i bio veoma blizu odbrane. Golmanska sudbina je takva, sitnice vas vode na vrh ili u ponor. U Zemunu sam radio sa Adamovićem, Topalovićem, Supićem i Kahrimanom. Svi su napravili lepe i uspešne karijere. Zanimljivo da je meni Slobodan Topalović bio trener u OFK Beogradu, a ja njegovom sinu Đorđu u Gornjoj varoši.
Italijani uzor
Dok je krčio svoj golmanski put Čumić je pratio stil italijanskih čuvara mreže:
– Sviđao mi se način branjenja Valtera Zenge, koji je bio odličan. U to vreme još uvek je branio i legendarni Dino Zof, koji je potvrdio pravilo da golmani mogu dugo da traju. Od mlađih čuvara dopada mi se Đanluđi Bufon. Vrhunski sportista, što pokazuje njegov vek trajanja, pošto u 43. godini još ne razmišlja da se povuče.
Najlepše uspomene iz Rada i Zemuna
Sa Vladanom Radačom je čuvao mrežu Rada kada su “građevinari” prvi put izborili plasman u Prvu ligu Jugoslavije i eliminisani od Crene zvezde u polufinalu Kupa, a u Zemunu je bio standardna “jedinica”:
– Kup protiv crveno-belih mi je i danas u sećanju, branio sam na Banjici susret koji je završen bez golova. Bila je to sjajna ekipa koja je znala da igra na rezultat Ajder, Đoinčević, Korak, Gogić, Milinković, Jovanović… Došao sam u Rad pošto je u Crvenoj zvezdi tada bila jaka konkurencija. Za mesto između stativa konkurisali su Aleksandar Stojanović, Ljukovčan, Simeunović,
Živanović i Tomić. Takvih golmana sada nema u našoj ligi. Lepe uspomene vežu me za Zemun. Bio je to odlično skockan, čvrst i bezobrazan tim: Lacmanović, Čurović, Pleše, Nikolić, Grubor, Jokanović, Kitanov, Šestić… U duelu ova dva sastava vladala bi velika rezultatska neizvesnost!
Pančev i Žardel mi nisu dali gol
U bogatoj golmanskoj karijeri Čumić se sretao sa mnogim kvalitetnim napadačima, posebno u Portugalu:
– Za pet godina koliko sam proveo noseći dres Tirsensea, Salgeiroša i Uniao Leirie imao sam duele protiv izuzetnih strelaca. Iz Sportinga Figo, Balakov, Juskovjak, u Portu Žardel, Baroš, i naš Drulović. Za Benfiku su igrali Žoao Pinto, Nunjo Gomeš i Kaniđa. Nikad nisam primio gol od Žardela koji je bio najbolji strelac Evrope u jednom periodu. On je bio nešto poput Darka Pančeva, koji mi takođe nije zatresao mrežu. U bivšoj Jugoslaviji je takođe bilo sjajnih igrača, Bokšić, Šuker, Mijativić, sve pakleni napadači. Šuker me je savladao jednim efektnim lobom na Maksimiru sa ivice šesnaesterca, kakav nisam imao prilike da vidim.
Bombardovanje okončalo karijeru
Čume objašnjava kako je došlo do prekida aktivnog igranja:
– Vratio sam se u Srbiju u vreme bombardovanja 1999. i odlučio da završim sa branjenjem. Odmah sam tog leta počeo da radim
sa Draganom Kokotovićem. Tako je krenuo moj trenerski rad. Otišli smo u Grčku dve godine. Potom sledi period rada u Srbiji, a 2008. usledio je odlazak na Kipar, a potom u Aziju.
Zmijom na golmana
Gotovo da nema terena u bivšoj Jugoslaviji na kome je Čumić branio noseći dresove ekipa iz koje su se takmičile u Prvoj ili Drugoj ligi Jugoslavije:
– Bilo je dosta teških gostovanja i “vrućih terena”. U Novom Pazaru su tribine uvek bile pune. Teško je bilo na svim duelima u Makedoniji i na Kosovu. Tamo se do svlačionica prolazilo preko tribina. U sećanju mi je ostao meč u Beranama protiv tadašnjeg Ivangrada, na zagrevanju su mi bacili zmiju u šesnaesterac. Otišao sam u svlačionicu čim sam je ugledao. Ipak, nije bilo velikih incidenata poput nekih današnjih.
Napisao knjigu
Goran Čumić veoma ozbiljno se posvetio radu sa čuvarima mreže. Da bi budućim golmanima bilo lakše da uče i shvate kakav je to posao, objavio je knjigu “Golman u fudbalu”. U njoj je izneo svoja iskustva između stativa dok je bio na terenu, ali i iz bogatog trenerskog rada. Knjiga je opremljena brojnim ilustracijama sa potezima i odbranama najboljih svetskih “jedinica”.
