Je li to neka despotija najavila u Hirošimi i Nagasakiju doba atomske apokalipse, ili to beše američka demokratija?
Ko je to potpalio krvavi rat u Vijetnamu – komunizam (pokoj mu duši) ili metastazirana zapadna demokratija?
U Libiji sam, ako je i do ličnog doživljaja, posmatrao kako na svega kilometar udaljenosti američka metastazirana demokratija i britanska "kolevka demokratije" udaraju bombarderima u gluvo doba noći po privatnoj kući Moamera Gadafija – da ubiju svu čeljad koju zateknu na spavanju.
Da nije, možda, neki novi Napoleon sa svojim gronjarima dva puta udarao na Zaliv i pretvorio u krv i ruševine nekada prosperitetnu Mezopotamiju. I još za samouživanje demokratije, a pred TV kamerama, estradno vešao Sadama Huseina?
Je li to neka diktatura 78 dana rušila Srbiju ili je to bilo zločinačko udruženje metastazirane demokratije koja je odavno izgubila glavu, dušu i nevinost.
Neće biti da je Kaligula podvalio narodu i Senatu da Sadam može da za 45 minuta ispali na Evropu (nepostojeće) razorno oružje, da na osnovu te grdne laži povede zemlju u rat i da umalo prošlog meseca ne postane prvi predsednik Evropske Unije? Ili je to, pak, bio Toni Bler, tužni primerak našeg vremena i atrofirane demokratije, a usred "kolevke demokratije".
Nije valjda da u Avganistanu ovaj bezdušni osvajački rat vodi blaženopočivši Kublaj Kan? Ili to čini Veliki Opsenar metastazirane američke demokratije? I tako dalje…
Lista je duga i tužna, a evo šta na tu temu reče (12.decembra) američki profesor filozofije i logike, Džon Kouzi: "Demokratija koju propovedamo drugima nema dodira sa svojom izvornom definicijom-vladavinom naroda (demos) i ljudskih prava.
Ovde je reč o nekrofilnoj kleptokratiji (¡) koja ubija da bi mogla da se hrani lešinom; da bi Amerika mogla da i dalje bude najveći konzument svetskih resursa.
Od mladih u zapadnim državama takva demokratija traži da se tuku i umiru za demokratiju koja je izgubila svaki svoj čedni smisao".
Još je izričitiji Roj Sakar, autor poznate "Teorije utilitarnosti":
"Pokušaji kapitalističkih demokratija da nametnu svetu svoju demokratiju znači isključivo nameru da se "proširi prostor njihovog pakla na druge prostore".
Danteov pakao, veli, ima sedam krugova dok "današnje kapitalističke demokratije imaju mnogo više krugova na ponudi i samo je razlika u krugovima u koje su smešteni". Hoće da kaže da im je suština ista, samo su različito brendirani. Od, na primer, eklezokratije u Iranu, do plutokratije u MMF-u, kleptokratije po Blakanu, meritokratije u Briselu ili svega toga zajedno u Americi.
Dobra, stara Aristotelova i Platonova demokratija je pred našim očima ostala i bez donjeg veša. I samo je pitanje vremena kada će, tako gologuza, spasavati živu glavu pred novim alternativama i novim talasom istorije.
Ovo što sada gledamo i trpimo je prostitucija plemenitog ideala. Licemerje koje udara maljem i bombarduje. Dole demokratija!
