Na ovu mogućnost ukazali su i učesnici foruma Golija-Studenica održanog u konaku manastira Studenica.
– U Srbiji imamo 63 zaštićena područja za koje je ove godine budžetom opredeljeno 160 miliona dinara, iduće godine biće pridodato još 60 miliona, a samo za Goliju, koja je jedina svetski rezervat biosfere u Srbiji, planirano je 80 miliona dinara – istakao je Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i životne sredine.
Divlja gradnja
Planina Golija pokriva ogroman prostor površine oko 95.000 hektara, 75.000 hektara je park prirode, a 53.000 hektara je rezervat. Uprkos strogoj zabrani da se gradi u rezervatu koji je svetsko dobro, na Goliji i dalje niču kuće, vikendice i hoteli, što vrlo brzo može biti ozbiljno kažnjeno.
– Pošto je pre dve godine konstatovano da samo delimično ispunjavamo kriterijume, postoji rizik da Golija prilikom naredne revizije izgubi status svetskog prirodnog dobra. Zbog toga je potrebna mnogo aktivnija uloga lokalnih zajednica – upozorila je Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu u Srbiji.
Mada je Golija jedna od najlepših planina u Srbiji, s najboljim fondom prekrasnih četinara i očuvanom florom i faunom, država je do sada malo učinila na njenoj zaštiti, poboljšanju uslova života i zaustavljanju seoba koje su poprimili zabrinjavajuće razmere. Čak 70 odsto stanovništva odselilo se s ove planine, u nekim selima više nema nijednog stanovnika. Opštine su nemoćne da same bilo šta promene.
– Proglašenje za rezervat ne znači nam ništa ako ne zadržimo ljude i ako njima ne bude bolje. Postoje preduslovi za lep život na Goliji, ali do sada u tom cilju nije učinjeno gotovo ništa – upozorio je Milenko Mijailović, zamenik predsednika opštine Ivanjica koja pokriva 70 odsto Golije.
