U podgoričkim glasilima je juče osvanula ispovest bivšeg crnogorskog graničnog policajca Suada Muratbašića iz okoline Bijelog Polja, koji već sedam godina preživljava pravu golgotu zato što je progovorio i javno priznao da je po naređenju pretpostavljenih na izborima 2007. godine morao da obezbedi 34 glasa za vladajuću Demokratsku partiju socijalista.
On je svojevremeno rekao da mu je Mustafa Bektašević, jedan od aktivista vladajuće partije, uoči izbora doneo spisak imena 34 njegovih rođaka i komšija i kazao da po svaku cenu mora da ih ubedi da glasaju za DPS i napomenuo da mu on samo prenosi naređenje Mevludina Nuhodžića, i tada i danas jednog od čelnika ove partije, zaduženog za Bijelo Polje.
Istog dana kad je objavljena ova izjava, Muratbašića je, kako tvrdi, pozvao komandir granične policije Darko Marković i saopštio mu da će viši državni tužilac odmah pokrenuti postupak protiv njega:
– Rekao sam mu da nema problema i da sam spreman da onda pričam i o švercu cigara.
|
Ne kaje se |
Nije bilo istrage, nije se oglasio tužilac, a Muratbašić je odmah ostao bez posla i sa suprugom i troje dece se povukao u osamu zabitog zaseoka Ljubivode gde je tri godine živeo bez prebijene pare. Od bede su, kaže, ipak bili teži svakovrsni pritisci i pretnje, to što su mu rođaci i dojučerašnji prijatelji i kolege okretali leđa i izbegavali susrete i viđenja s njim, to što su čak i kafane ćutke napuštali kad bi se on pojavio na pragu.
On tvrdi da su mu, pre nego što je otpušten, pokušali čak namestiti saobraćajku kod Pljevalja, a dva puta su ga vodili i u neke akcije, u lov na nekog tobožnjeg vehabiju, da bi se kasnije ispostavilo da su sve to opet bile nameštaljke u kojima je on trebalo "slučajno" da pogine.
Pobegao je sa porodicom i skrasio se u Belgiji, gde je tri godine uzaludno pokušavao da dobije politički azil jer su iz Vlade Crne Gore stigle tvrde garancije za njegovu bezbednost, i objašnjenje da Muratbašić "samo malo više voli da bude u medijima".
