Na teritoriji Srbije se prometom ogrevnog i tehničkog drveta okrene ogroman novac. U državi ima 18 šumskih gazdinstva. Godišnje se na teritoriji jednog gazdinstva prosečno poseče i proda drveta u vrednosti od pet miliona evra, a ukupno se poseče iz državnih i privatnih šuma drveta u vrednosti od 90 miliona evra. Samo 30 posto od toga je legalan promet, sve ostalo se proda na crno, što znači da se u Srbiji godišnje pokrade drveta u vrednosti oko 63 miliona evra.
Šume Pčinjskog okruga su skoro uništene. Više godina unazad ovim prostorima gospodare motorne testere, šumski kamioni i traktori, praveći neprocenjivu štetu. Kao opravdanje za masovnu seču navodi se da se seče samo drveće koje je bolesno ili koje je nastradalo u požaru, u praksi nije tako. Stotine kubnih metara zdravih stabala se bespravno seku, bez prethodnog obeležavanja i evidentiranja onih stabala koja su predviđena za seču. U Pčinjskom okrugu je tako u proteklih 20 godina nelegalno posečeno 70 do 80 posto od celokupnog šumskog fonda.
Jedan šumski radnik, koji želi da ostane anoniman, kaže da su glavni centri šumarske mafije u Upravi za šume, sa republičkim šumarskim inspektorima u svim gradovima i u JP Srbijašume sa šumskim gazdinstvima u svim gradovima.
– Samo u Pčinjskom okrugu je dosad nelegalno posečeno šume u vrednosti oko pola miliona evra – tvrdi naš sagovornik.
Iz Srbijašuma odgovaraju da je većina optužbi na njihov račun potpuno proizvoljna. Prema njihovim podacima, bespravno je posečeno 9.020 kubika drveta, što je oko 20 miliona na godišnjem nivou. Oni tvrde da se bespravno seku samo šume uz administrativnu liniju sa KiM, sa čime je upoznat MUP, kao i Vojska Srbije.
Krađa šume u Krivoj Feji, 45 kilometara udaljenoj od Vranja, predstavlja najveću krađu državne šume u istoriji JP Srbijašume. Za sada utvrđena šteta u ovom rejonu iznosi preko 150.000 evra. Naime, lokalni novinar Goran Antić je došao u posed dokumenta pod brojem 11596/2012 od 23. novembra 2012. godine, a to je Zapisnik petnaestočlane komisije Srbijašuma, na čelu sa Draganom Borozanom iz unutrašnje kontrole Srbijašuma, sa zadatkom da utvrdi obim posečene drvne zapremine na pet odeljenja Soboršnice, to jest u pitanju je selo Kriva Feja podno Besne kobile.
U dokumentu piše: Direktna je odgovornost čuvara šume Ivice Maksića, koji je dozvolio doznaku stabala na rejonu koja je vršena suprotno važećim planskim dokumentima i organizovao i sprovodio seču ovih stabala kojom je izazvao pustošenje šuma 2011. i 2012. godine, a da o ovome nije obavestio nadležne, dok snosi i deo odgovornosti za seče vršene pre toga." U zaključku komisije konstatovana je ukupna šteta iznosu od oko 155.000 evra!
Ne ponašaju se bolje ni privatni vlasnici šuma. Eparhija Vranjska je pod zakup dala šumu manastira Prohor Pčinjski na Kozjaku, u zakonom zaštićenoj Dolini Pčinje. Od prodaje ogrevnog i tehničkog drveta godišnje zaradi 51 odsto ukupnog prihoda koji ostvari firma Fornet d.o.o. iz Beograda, koja gazduje šumom. Šuma se prostire na oko 800 hektara, bila je oduzeta agrarnom reformom 1946. godine, a vraćena je pre četiri godine manastiru. Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva zabranilo je seču u Kozjaku zbog toga što je period važenja tzv. posebne osnove gazdovanja šumama za to područje istekao još 31. decembra 2011. godine. To, praktično, znači da je Fornet posle 2011. bespravne sekao drveće, iako je direktorka tog preduzeća za medije navela da su sprovodili tzv. sanitarnu seču i u 2012, navodno po nalogu šumarskog inspektora.
Frapantan je podatak da za sve navedene krađe šumskog blaga, Republička šumarska inspekcija zasad nije podnela ni jednu krivičnu prijavu!
|
Plač Bogu
Ponoćna tura
Krađa kovčega
Šverc stoke
|
