Putujući glumci Olga i Kosta Ilić su se konačno 1898. godine obreli u Beogradu. Prvi put su kao članovi niškog pozorišta "Sinđelić" gostovali u Narodnom pozorištu. Od tog trenutka počeo je poslednji čin njihovog burnog braka, ali i novi početak za Olgu. Odigrala je sjajan repertoar, kakav jedna ozbiljna glumica samo poželeti može: Kordeliju u "Kralju Liru", Ofeliju u "Hamletu", Klaricu u "Egmontu", Esmeraldu u "Zvonaru Bogorodičine crkve". Ipak, ni to nije bilo dovoljno da Olga dobije stalni angažman u prestižnom srpskom pozorištu. Kao uvek i svuda, vladao je nepotizam i zli jezici mogli su za tren da upropaste svačiju karijeru. A lepa i talentovana glumica je bila savršeni predmet ogovaranja, zlobe i zavisti. Njene starije koleginice, kada bi odlazile u penziju, postavljale su svoju decu na upražnjena mesta, bez obzira da li su nadarena ili ne. Ostala su svedočanstva o sukobu Ilićke, kako su Olgu nazivali u profesionalnim krugovima, i tada slavne glumice Zorke Todosićke, koja je upravo svojim ćerkama namestila trajno zaposlenje u pozorištu, a za Olgu govorila da je obična "šantanka, kafanska pevačica i kabaretska glumica". A Olga je u u boemskim beogradskim boemskim noćima upoznala "jednog bledog čoveka", koji joj je, kako stoji u njenoj autobiografiji, bio platonska ljubav. Žarko Ilić bio je novinar, prevodilac Šekspirovog dela "Troil i Kresida", ali i najbolji usmeni pripovedač koji je lepu glumicu uveo u svet duha. Ovi Ilići su bili čuveni, i u njihovoj kući Olga je propevala. Uz Žarkovog oca Jovu i njegova dva brata, slavne pesnike Vojislava i Dragutina, provela je nezaboravne trenutke, i uz njihovu pomoć raskrstila sa mužem kojeg je smatrala tiraninom. Olga i Kosta su poslednji put zaigrali u privatnom pozorištu Brane Cvetkovića, gde su bili atrakcija. Program se izvodio u elitnoj sali Kolarčevog univerziteta iako se svodio na humoreske sa pevanjem. Olga je pevala šansone, koje su tada bile evropski novitet, i sevdalinke koje su smatrane renesansom narodnog pevanja. To su bili dani najveće slave Olge Ilić. Muškarci su trčali za njom, a žene su je, kao po običaju, ogovarale. Tih dana Olga je u Narodnom pozorištu dobila ulogu Sakuntale u delu indijskog klasika Kalidasa. Upravnik pozorišta bio je slavni komediograf Branislav Nušić. Putujuća glumica je po drugi put odlučila da se skrasi u Narodnom pozorištu, ali ni ovoga puta nije uspela. U autobiografiji navodi ne baš mnogo realan razlog svog neuspeha. Navodno, zahtevala je raskošnu toaletu za ulogu goluždrave Indijke, a okrutni Nušić nije hteo da odreši kesu. Ođednom, pojavljuje se Olga na fotografiji kao Sakuntala i to gotovo naga, s obnaženim grudima. Šta se zaista dogodilo, ostaće tajna ali Olga Ilić nikada nije dobila stalni angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Opijena sevdahom
Olgina duša je bila opijena sevdahom zanavek još pre no što je stigla u Beograd. U Šapcu je upoznala čuvene Cicvariće. Bili su to još rani dani njene karijere, kada ona nije mogla ni sanjati da će snimiti skoro trideset ploča i za koju godinu postati omiljena i poznata pevačica tih istih sevdalinki.
