U Bosni, krajem 19. veka, Gojkovići sa ovom slavom nisu bili zabeleženi oko Broda, već samo u Vinskoj i Liješću, kod Dervente. Moguće je da su se doselili iz Slavonije, ali je to malo verovatno s obzirom da su došli iz Crne Gore. To pokazuju i lokacije ostalih Gojkovića po Bosni, sa drugim slavama – Rogatica, Vlasenica, Tešanj, Maglaj, odakle su mogli da stignu i do Broda. Inače, ovo prezime je patronimik, nastalo od imena Gojko, moguće uporedo na raznim lokacijama, te su porodice s tim prezimenom uglavnom nesrodne.
Ali, s obzirom da je krsna slava naših čitalaca dosta retka, to nam je omogućilo da putem eliminacije odbacimo mnoge grane Gojkovića nesrodne sa njima. Tako smo ustanovili da su Gojkovići naših čitalaca poreklom Vasojevići, ali ne oni autohtoni, već "usvojeni" (adaptirani). Oni su od bratstva Veličana, nastanjenih u Velikoj, oblasti koja pripada Vasojevićima.
Gojkovići su jedno od 10 bratstava Šalja koji zajedno sa Ceklinjanima čine Veličane. Šaljska bratstva su se razrodila od trojice sinova nekog Čere, katolika, koji se doselio iz oblasti Šalje u Albaniji, gde je "pao na krv". Stoga se digao i došao Živaljevićima u Veliku gde je primio pravoslavlje i oženio se devojkom iz pomenute porodice.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta, Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom. Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Čera je verovatno pripadao Klimentima. Od njega potiču porodice: Jokići, Gojkovići, Simonovići, Boškovići, Golubovići, Kneževići, Radulovići, Mikići, Brkovići i Kasumovići. Pred Drugi svetski rat, ukupno ih je bilo 155 kuća. Svi slave Sv. Nikolu, a preslavljaju Sv. Simeuna Bogoprimca (16. februara). Nabrajali su tri i po veka.
Lično smatramo da je Čera (ako ime potiče od staroslovenskog čern tj. crn) bio staro-srpskog porekla, a što je bio katolik to ne treba da čudi, jer su po turskim krajevima, u tzv. Staroj Srbiji, slobodnije prolazili katolički sveštenici iz Barske arhiepiskopije, nego pravoslavni. Hrišćanima je jedino u to vreme bilo stalo da se ne islamizuju, a manje kojoj će hrišćanskoj crkvi pripadati.
Osim toga, bilo je slučajeva davno opisanih u istorijskoj i etnološkoj literaturi da su fratri, prolazeći kroz ove krajeve, krštavali u velikim grupama i već odraslo nekršteno stanovništvo.
