Gojak je staro srpsko ime, zabeleženo u dečanskim hrisovuljama (kao i Goja, Gojan, Gojilo, Gojimir, Gojislav, Gojić, Gojiša, Gojišin, Gojišić, Gojtan i, naravno, Gojko), što znači da je u prvoj polovini XIV veka bilo omiljeno i često na metosima dečanskog manastira, a nesumnjivo i u drugim krajevima – Raškoj, Bosni, Humu, Zeti, pa i današnjoj severnoj Albaniji.
U jednoj pljački Dubrovčana, kod Borča, 1372, pominje se Gojak Dobrasalić, "čovek bosanskog vlastelina Mrkoja Stjepkovića", koji je pet godina kasnije nesmotreno došao u Dubrovnik i bio uhvaćen, ali je, osuđen na novčanu kaznu i nadoknadu štete vlasniku, oslobođen posle dva meseca. Četiri decenije kasnije, 1415, u jednom spisu dubrovačkog arhiva pominje se, bez drugih podataka, hercegovačka familija Gojakovići za koje bi se moglo pretpostaviti da su mu potomci.
Gojakovića odnosno Gojaka i Goj(a)čanina, ima i u oblasti Tare, u selima Gračanica i Gojakovići (kod Mojkovca) u kojima je ova familija svakako bila najbrojnija. Navodno su poreklom iz Kuča, od bratstva Drekalovića. Krsna slava im je opšta kučka slava, Sv. Nikola.
Ali Gojakovića je bilo i u Bjelopavlićima, potomaka Gojaka, brata vojvode Radonje.
Gojakovići su, vremenom, ostali slabo bratstvo, pa su ih druga, iako srodna, nadjačala, i oni se odselili i odrekli bjelopavlićke slave Sv. Petke i uzeli novu koja je mogla biti i spomenuti jesenji Krstovdan. Ali ni o tome, a ni o njihovoj kasnijoj sudbini nema nikakvih podataka. U Gračanici ih ima i poislamljenih, ali znaju za svoje srodstvo za nepoturčenim prezimenjacima.
Gojakovići su u brčanski deo Posavine mogli doći ili direktno iz Bjelopavlića ili sa Tare, kao i neke druge familije koje su se odavde iseljavale u Bosnu, na Ozren, odnosno stare oblasti Usoru i Soli. U ostalim oblastima, ni u Bosni ni u Hercegovini, nismo uspeli da pronađemo porodice ovog prezimena osim u okolini Kladnja, gde su zabeleženi kao Gojakovići-Gojsalići.
U celoj Hrvatskoj, zabeležena je početkom prve polovine prošlog veka samo jedna porodica Gojakovića – u Valpovu. Ne znamo da li su bili pravoslavni (i Srbi) i kakva im je sudbina bila nakon 90-ih, ali bi nam bilo drago da nešto saznamo i o njima.
