Kralj Aleksandar I Karađorđević, želeo je snažnu Kraljevinu Jugoslaviju sa Jugoslovenima. Da je uspeo da napravi Jugoslovene, poštujući sve različitosti, kao većinsku populaciju odanu državi, onda bi taj narod bio u osnovi te države i čuvar njenog jedinstva, tvrdi istoričar prof. dr Momčilo Pavlović. Možda bi u tome i uspeo, da ga 9. oktobra 1934. godine u Marselju nije ubio Vlado Georgijev Kerin, poznat po nadimku Černozemski, član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Atentat je bio plod sporazuma vođstva hrvatskog ustaškog emigrantskog kruga i vođstva VRMO.
Posle puta preko Cetinja i Jadranskog primorja, kralj Aleksandar je konačno stigao u Marselj u kome je trebalo da otpočne svoju prvu zvaničnu posetu Francuskoj. Tačno u 16 časova napustio je palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza. U pratnji ovih zvaničnika seo je u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu.
A onda, oko 16.20 začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marselju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luja Bartua koji je kasnije preminuo.
U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo nasmrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.
Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti. Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali “tamnicom naroda” koji žive pod srpskom dominacijom.
Prva žrtva fašizma
Osvrćući se na sudbinu države koju su stvarali njegovi preci, princ Filip Karađorđević, kaže da je projekat Jugoslavije bio projekat ujedinjenja i boljitka Srbije.
– Pre nego što je stvorena Jugoslavija, regent Aleksandar je zajedno sa svojim ocem kraljem Petrom I udvostručio teritoriju Srbije, oslobodio Kosovo i Metohiju i uključio ga u Srbiju. Smatram da je projekat Jugoslavije je bio projekat ujedinjenja i boljitka Srbije. To nije bila samo ideja mog pradede kralja Aleksandra već je to bio zajednički projekat cele elite tadašnje Srbije. Danas niko ne može da ospori grandioznost i veličinu jednog vladara kakav je bio viteški kralj Aleksandar I. Ne samo zbog toga što su moj pradeda i njegova vizija prva žrtva fašizma odnosno onoga što će unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, već i zbog toga što se on okrivljuje za poteze svojih neprijatelja. Ne samo on, nego koncept jugoslovenstva uopšte – priča prestolonaslednik za “Vesti”.
Da je kralj Aleksandar preživeo atentat 1934. godine tok celokupne evropske i svetske istorije bio bi drugačiji, smatra princ Filip.
– Činjenica je da je tokom 1920-ih i 1930-ih godina prošlog veka Kraljevina Jugoslavija, uporedno govoreći, bila imperija. Kraljevina je bila mirna i dobro organizovana. Imala je svoju snažnu i dugotrajnu ekonomiju, zdravo okruženje za stvaranje imovine. Upravo je tehnološki napredak širom sveta nakon Drugog svetskog rata ono što je dalo drugačiji osećaj u korist onih koji se zalažu protiv monarhije. Da je Kraljevini bilo dozvoljeno da nastavi kontinuitet posle Drugog svetskog rata, tada ne samo da bi Jugoslavija danas verovatno ostala netaknuta, već bi i ekonomski i socijalno cvetala.
Izvrtanje činjenica
Za kralja Aleksandra I Karađorđevića, princ kaže da je jedan od najvećih državnika u našoj istoriji koji je rame uz rame sa narodom prolazio ratne strahote, izvojevao pobedu a potom obnavljao i gradio državu koja je u vreme njegove vladavine imala poštovanje na međunarodnom nivou i da o njegovom značaju kao Srbi moramo imati kolektivno veću svest.
– Danas postoje samo u Parizu i ulica Kralja Petra Prvog od Srbije i spomenik kralju Aleksandru I. Takođe smatram da je nedopustivo ono što se u prošlosti pa i onoj skorijoj neretko dešavalo, a to je da se ime mojih predaka olako koristi u raznim knjigama, serijama i filmovima, u kojima scenario koji je predstavljen nije utemeljen na istorijskim činjenicama. Te istorijske činjenice moraju da se stave na svoje mesto, i ja ću dati sve od sebe da zaštitim svoje ime i ugled svojih predaka – kaže Karađorđević.
