Malo-malo pa se “zazvecka oružjem” ili javno govori o neodrživosti zajedničke države. Čemu je Bosna bliža? Profesor Šljukić ističe da je tako od potpisivanja Sporazuma 1995. godine.
– Ne postoji ni trunka političke volje da se stanje stabilizuje jer, očito, postoji strah od političke promene, a samim tim i od narodne osude onih koji su uništili ovu zemlju, a s njom i sve narode. Pored visokih političkih aktera sva tri naroda, postoji i četvrta strana, a to su predstavnici međunarodne zajednice koji, za visoke plate, rade u interesu najčešće jednog naroda, obično Bošnjačkog, tako da je trenutno političko stanje u BiH kritično. Nezadovoljni su svi narodi, posebno Srbi, a od nedavno i Hrvati, jer ih Bošnjaci preglasavaju na izborima, služeći se lošim izbornim zakonom, i koriste u svrhu svojih interesa – kaže dr Šljuka i dodaje da je teško odgovoriti na pitanje održivosti BiH.
– Srbi, posebno oni koji su godinama na vlasti, koriste retoriku otcepljenja, Hrvati traže svoj entitet, dok Bošnjaci prete i ratom kako bi osigurali celovitost države. Na prvi pogled to izgleda kao predizborna retorika, ali treba priznati da takav govor ima i drugu stranu medalje. Razdruživanje bi, sigurno, gurnulo narode u novi rat, posebno zato što su nevidljive granice entiteta takve da bi moralo doći da sukoba budući da je nemoguće uspostaviti neprekidni kontinuitet između zapadne i istočne teritorije Republike Srpske. Hrvati sanjaju svoj entitet kako bi imali politički argument o ravnopravnosti i stalnu pretnju pripajanja sa Hrvatskom. Predizborne retorike ulivaju strah među narod tako da neprekidno pobeđuju oni koji najviše pljuju one druge i iznose neproverene informacije o opoziciji, tvrdeći da su samo oni, koji su na poziciji, ti koji štite svoj narod – ocenjuje profesor Šljuka.
Akademik Kosta Čavoški kaže da i stranci govore o BiH kao “promašenom projektu”.
– To je država koja od početka nema nikakvu budućnost i praktično se održava na silu. Bilo bi mnogo logičnije, a to je predviđao sporazum iz Luksemburga, da Bosnu čine tri konfederalne jedinice, ali samostalne države: Republika Srpska, Herceg-Bosna i Središnja Bosna. Na ovaj način bi i Srbi i Hrvati imali pravo na samoopredeljenje i mogućnost da se približe matičnim državama. Umesto toga, danas imamo sistem koji je urušen i izvitoperen. Dejtonski ustavni poredak u BiH je odavno izgubio legitimnost i samo je pitanje da li je moguće da se narodi raziđu u miru – kaže akademik Kosta Čavoški.
Pogubno nametanje
Profesor Blagojević smatra da bi svaki pokušaj nametanja volje jednog od tri konstitutivnih naroda drugima značio “ne samo dekonstrukciju Doma naroda i Predsedništva BiH, već i dekonstrukciju BiH i put u nove oružane sukobe i stradanja”.
– Samo Dejtonski sporazum, koga se treba striktno pridržavati, omogućava postojanje BiH u kojoj nijedan narod i entitet neće biti iznad drugih. Sve drugo će voditi u sukobe i tragedije, kako pojedinaca tako i nacionalnih kolektiviteta.
