Šta je Dejtonski sporazum doneo, a šta odneo narodima Bosne? Ovo pitanje je i danas, gotovo tri decenije od potpisivanja, predmet sporenja ne samo političara, već i stručne javnosti. Dr Milan Blagojević, profesor ustavnog prava iz Banjaluke, ističe nekoliko ključnih vrednosti koje je Dejtonski sporazum doneo narodima u BiH.
Ključne vrednosti
– Dejtonski sporazum nije doneo samo mir narodima u BiH, kako se ovde voli reći, već im je, što je daleko važnije, stvorio državu koja svojim federalnim uređenjem, sa značajnim elementima konfederalizma, omogućuje jedini demokratski način postojanja kao države. U takvoj državi postoje dva kolektiviteta, od kojih je jedan nacionalni i obuhvata tri nacije koje svoje legitimne interese ostvaruju i štite u Domu naroda saveznog parlamenta. Ali isti dom omogućava i zaštitu legitimnih interesa drugog oblika kolektiviteta u BiH, a to su Republika Srpska i Federacija BiH, koje su agregacijom uspostavile BiH i jesu njeni konstituensi bez kojih nema države. Putem Doma naroda onemogućeno je da bilo koji kolektivitet, nacionalni ili entitetski, bude nadređen drugima, odnosno da nijedan od tih kolektiviteta ne bude u podređenom položaju prilikom političkog i svakog drugog odlučivanja u saveznim institucijama. Dejtonski sporazum je doneo i predstavljenost građana i njihovu participaciju prilikom odlučivanja u saveznom parlamentu BiH, bez obzira na njihovu nacionalnu, konfesionalnu i bilo koju drugu pripadnost. Ta građanska predstavljenost omogućena je kroz Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH – objašnjava dr Blagojević.
Akademik Kosta Čavoški, profesor međunarodnog prava delimično se slaže sa ovakvim stavom.
Prevaren narod
– Ako je išta dobro Dejtonski sporazum doneo, onda je to što nema ratnih dejstava i sukoba. Ali problem je što do njih uvek može doći. Mnogo je opasnije što je Dejtonskim sporazumom na koji je Slobodan Milošević pristao, Republika Srpska obogaljena. Ona je bila u mnogo boljem položaju pre potpisivanja, zapravo je bila država, a ne konfederalna jedinica nekakve Bosne i Hercegovine. Drugo, Dejtonski sporazumom je prećutno dat pristanak na gubitak Republike Srpske Krajine. Doduše, Slobodan Milošević je to ugovorio nešto ranije sa Franjom Tuđmanom i američkim posrednikom Piterom Galbrajtom, ali je Dejtonskim sporazumom to potvrđeno – ističe profesor Čavoški.
I dr Stojan Šljuka, profesor Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu smatra da se za Dejtonski sporazum malo toga može reći pohvalnog, ali da se o njegovom značaju ni danas, gotovo tri decenije kasnije, ne može govoriti “sa istorijske distance”.
– BiH je postala država bez prefiksa. Ne znamo šta smo i kakvu državu imamo. Zato je najtačnije reći da se Dejtonski mirovni sporazum i dalje testira, a istorija će vrlo brzo pokazati njegovu vrednost, jer maske moraju pasti kad-tad. Narod je prevaren i obeščašćen. Fabrike su razorene, rasprodate i opljačkane dok su radnici ostali bez posla. Politička tranzicija predugo traje, a koriste je tajkuni da se još više obogate krađom i manipulacijom sistema. Zato je narod sve siromašniji, posla je sve manje, zanatlija više praktično nema. Obrazovni proces je uništen. Mladi, ali ne samo oni, masovno odlaze u svet, jer nemaju nade da će sutra biti iole bolje – ocenjuje prof. dr Stojan Šljuka.
Dezerteri profitirali
Dr Stojan Šljuka ukazuje na apsurdnu “tekovinu” iz prethodnog rata da najmanje mržnje ima među nekadašnjim neprijateljima u rovovima, a da su na sve tri strane najviše profitirali dezerteri.
– Uticaj medija, politike i propagande učinio je to da oni koji su bili sklonjeni, oni dezerteri, skrivači po podrumima, te oni koji su pobegli u inostranstvo, bivaju indoktrinirani i pod strašnim i neprekidnim uticajem političke propagande postaju glavni pokretači svakog oblika nemogućnosti zajedničkog života unutar BiH. Ovo govorim iz ličnog iskustva jer, kao učesnik najvećeg broja bitaka u i oko Sarajeva, nisam imao ni jedno jedino neprijatno iskustvo kod susreta sa poznanicima posle rata sa onima koji su bili borci, a sa onima koji su se krili ili pobegli ni danas nemam ama baš nikakav kontakt nego samo prezir i mržnju kao da sam ja lično započeo rat i pobio sve na šta sam naišao… – navodi dr Šljuka.
