Pravni akt sporazumnog karaktera donet je da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995) i naročito se bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem BiH.
Konferencija je trajala od 1. do 21. novembara 1995. godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman posle tronedeljnih pregovora.
Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, pored njega glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.
Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995, čime je BiH podeljena na dva entiterta – Republiku Srpsku i Federaciji BiH.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredaba iz Dejtona.
Nijedan od trojica potpisnika sporazuma više nije među živima, kao ni nekadašnji međunarodni izaslanik za Balkan i jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
U međvremenu, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
U Republici Srpskoj Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovin republički je praznik i neradni dan, a njegovo obeležavanje regulisano je entitetskim Zakonom o praznicima.
