Za oporavak privrede pogođene pandemijom Covid-19, potrebno je u proseku godinu dana, pokazuju rezultati trećeg ciklusa istraživanja „Zajedno kroz krizu“ koje su sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Kriza je najviše pogodila mikro preduzeća, dok je likvidnost i dalje jedan od ključnih problema sa kojima se firme suočavaju. Digitalna rešenja su bitan deo strategije oporavka, a kompanije sve više prepoznaju njihovo korišćenje kao jedan od ključnih uslova za oporavak i dalje poslovanje.
U istraživanju sprovedenom od 8. do 15. juna, vreme oporavka većina ispitanika procenjuje na godinu dana, skoro svaka treća firma veruje da će joj biti dovoljno od tri do šest meseci, dok najpogođenije sektore – turizam, saobraćaj i kreativnu industriju očekuje oporavak duži od godine.
Kod privrednika su najprisutniji strahovi od nove-produžene krize, čak 73 odsto firmi pribojava se drugog talasa pandemije i ponovnog privremenog zatvaranja, a na drugom mestu je pad tražnje za proizvodima i uslugama. Oko 40 odsto firmi očekuje ograničenja povezana sa padom likvidnosti poslovanja, padom dostupnih izvora finansiranja, promene u izvoznim i uvoznim politikama. Skoro trećina očekuje barijere u vezi sa ograničenjem okupljanja i novih zahteva u pogledu standarda kvaliteta proizvoda i usluga.
Više od 90 odsto firmi očekuje pad prihoda u ovoj godini, najveći gubici biće u turizmu, kreativnoj industriji i saobraćaju, a prate ih i industrija različitih proizvodnih delatnosti i IT sektor. Četvrtina učesnika ankete procenjuje da su im prihodi u junu 2020. u odnosu na isti mesec prošle godine barem prepolovljeni, a svaka druga firma ostvarila je gubitak do 30 odsto. Petina anketiranih mikro preduzeća, procenjuju da su im prihodi u junu ove godine za najmanje 70 odsto niži u odnosu na prošlu godinu, dok je trećina firmi te veličine prihodovala za 30 do 50 odsto manje ovoga juna.
Neke firme su spremnije dočekale krizu, oslonjene na digitalne modele poslovanja, 30 odsto je unapredilo postojeće kanale onlajn prodaje, dok većina ostalih smatra da su digitalna rešenja veoma važna za dalji oporavak. Oko 13 odsto firmi je otvorilo onlajn prodavnicu ili planira to da uradi, a 30 odsto planira da digitalizuje poslovne procese, prilagodi se novonastaloj situaciji i koristi digitalni marketing kao deo strategije oporavka. Nalazi pokazuju da firme uključene u međunarodne lance snabdevanja češće planiraju promene proizvodnog algoritma ili uvođenje novih proizvoda.
Skoro 60 odsto preduzeća organizovalo je rad dela zaposlenih od kuće, a svaka druga firma je smanjila broj radnih sati. Čak 20 odsto učesnika ankete povećalo je broj zaposlenih, a manje od pet odsto je otpuštalo zaposlene tokom krize. Trećina firmi iz IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede povećala je broj radnika u prethodnom periodu.
Borba za likvidnost je ključna, očekuju se teškoće u izmirenju obaveza, posebno mikro i male kompanije. Svaka druga firma očekuje probleme sa izmirenjem obaveza u narednih 30 do 90 dana. Po pitanju likvidnosti apsolutna većina kompanija planira da se posveti boljem upravljanju novčanim tokovima 72 odsto, značajan broj firmi planira da uvede procenu rizika klijenata, a u planu su i podsticanje tražnje kroz odloženo plaćanje, kao i pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga, korišćenje avansnih plaćanja, i uzimanje kredita za likvidnost preko Fonda za razvoj. Nešto manje od trećine firmi planira pozajmicu od strane osnivača ili uzimanje kredita od komercijalnih banaka, ili pak korišćenje kredita za likvidnost od komercijalnih banaka uz nacionalnu garantnu šemu.
Polovina ispitanika, 52 odsto planira da razvije plan oporavka. Za finansijsko savetovanje i stručnu pripremu za komunikaciju sa bankama, odlučuje se čak 43 odsto firmi.
Istraživanje “Zajedno kroz krizu” sproveli su Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj u tri talasa od početka vanrednog stanja izazvanog pandemijom koronavirusa. U poslednjem, trećem ciklusu učestvovalo je 396 firmi iz Srbije, koje prema zvaničnim podacima zajedno imaju više od 20.000 zaposlenih i ostvaruju 199 milijardi dinara poslovnih prihoda.
