Crna Gora, nakon godinu dana od pobede opozicije nad režimom Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, počiva na tri nivoa razdora: između vlasti i opozicije, unutar same vlasti i neretko u napetim odnosima sa Srbijom. Pritom bi se vlada nestranačkog premijera Zdravka Krivokapića mogla opisati onom poznatom Valtazara Bogišića “Što se grbo rodi ni vreme ne ispravi”, jer ne samo da njegov kabinet nema ni jednog od lidera najjačeg po snazi Demokratskog fronta, već je Krivokapić, koga je na čelo pobedničke liste doveo episkop blaženopočivši Amfilohije, neke državne odluke donosio protivno volji većine koja ga je ustoličila, a u sadejstvu sa DPS-om i Đukanovićem.
Promena vlasti u Crnu Goru je stigla posle pune tri decenije na izborima 30. avgusta 2020. Mesecima uoči te provere volje građana, odigravala se širom Crne Gore narodna pobuna. Građani su krajem 2019. izašli na ulice da odbrane imovinu Srpske pravoslavne crkve koja je usvajanjem zakona o slobodi veroispovesti trebalo da joj bude “oteta” i pretvorena u državnu. Na protestnim litijama je sa sveštenstvom i narodom bio DF, ali ni to nije sprečilo Đukanovića da “progura” zakon kroz parlament. Zbog toga su litije nastavljene, uz incidente i privođenja mnogih, čak i episkopa Joanikija i mitropolita Amfilohija i najbližih rođaka opozicionih lidera. Narod tada nije odbranio SPC, ali je na izborima stigao “preko vode do slobode” i u noći 30. avgusta, opozicija je slavila trijumf.
Posle prvog zanosa, ređaju se razočaranja građana koji vide nesaglasnost oko izbora ministara, kabinet u kome nije bilo mesta za lidere DF kao koaliciju sa najviše glasova na izborima i poslanika u parlamentu, ali i stalna politička prepucavanja. Tračak nade u slogu javio se kada je skupštinska većina krajem 2020. usvojila izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti, ukinuvši sve članove koji se odnose na promenu statusa imovine crkve i obavezu registracije verskih zajednica. Đukanović je iskoristio pravo da zakon vrati na ponovno razmatranje, ali su poslanici još jednom bili za to da SPC-u ostane imovina.
Usledila je, međutim, kriza vlasti kada Krivokapić, uz pomoć DPS u parlamentu, smenjuje ministra pravde Vladimira Leposavića zbog izjave da je spreman da prizna da je u Srebrenici učinjen genocid “kada se to i nedvosmisleno utvrdi”. Uz tu smenu Krivokapić i Đukanović su zajedničkim snagama aminovali Deklaraciju o Srebrenici, zbog čega je DF napustio parlament, poručivši premijeru da više nema njihovu podršku. Ili nova vlada koju bi vodio bivši diplomata, poslanik Miodrag Lekić ili, kako su rekli, organizovanje vanrednih izbora do kraja godine.
Tačka ozbiljnog sporenja unutar vlasti ima i oko popisa stanovništva. DF je za popis na nacionalnoj osnovi i do kraja ove godine kako je prvobitno planirano, a premijer za registarski i za njegovo odlaganje, u čemu ga podržava Đukanović i DPS.
U ime DF, funkcioner koalicije Slaven Radunović je objasnio da je popisivanje 2022. nemoguće, jer je to godina izbora u 12 opština, pa je po standardima EU i UN neprihvatljivo. Ako se pomeri na 2023, po EU regulativi, kaže on, biće registarski i time će se izbeći izjašnjavanje po nacionalnosti. Krivokapićev glavni razlog za odlaganje je korona, a obrazlaže da, ako se popis svodi na to ko je Srbin ko je Crnogorac, to je onda referendumsko pitanje, a ne statistika. Međutim, jedan od lidera DF Nebojša Medojević tvrdi da bi Krivokapić i Đukanović da odlože popis, jer ne žele da se iz biračkog spiska izbace fantomski birači. Potpredsednk Vlade Dritan Abazović pravda odlaganje prekratkim rokom, a ako DF smatra da ne treba da podrži Vladu, to je kaže politički stav i u redu je.
Sve u svemu, crnogorski politički brod pun je rupa, ali se prema priznanju DF održava na površini, samo da se korumpirana Đukanovićeva stranka ne vrati na vlast.
Pljušte optužbe
Prepucavanje u vlasti za saradnju sa Milom Đukanovićem je dvosmerno, pa je i premijer Zdravko Krivokapić na optužbe DF da sarađuje u parlamentu sa DPS i Đukanovićem, proteklih dana uzvratio ponovljenim tvrdnjama da DF sarađuje sa DPS i da su napuštanjem parlamenta javno postali deo parlamentarne većine sa DPS.
– DF sa DPS dogovara obaranje Vlade i Skupštine, a sve u cilju raspisivanja novih parlamentarnih izbora – napisao je na Tviteru.
Napetost uoči ustoličenja
Nova kost u grlu, unutar i van granica Crne Gore je najava ustoličenja mitropolita crnogorsko primorskog Joanikija na Cetinju, 5. septembra u
prisustvu patrijarha Porfirija. Pristalice nepriznate crnogorske crkve tvrde da će biti nereda ako se ustoličenje tamo održi, a Patriotsko komitski savez blizak DPS-u kaže da da nema sile da spreči bunt naroda ako se zavijore zastave Srbije. Policija obećava da će održati mir i red.
