Naučnici veruju da su uspeli da utvrde šta je uzrokovalo neobičnu prirodnu pojavu pre gotovo hiljadu godina.
Pre skoro hiljadu godina, ogroman oblak čestica bogatih sumporom ušao je u Zemljinu atmosferu. Čestice su učinile da nebo bude zatamnjeno nekoliko meseci, možda čak i godina, pre nego što su se čestice spustile na tlo.
Naučnici su to saznali – iz leda. U uzorcima koje su proučavali, pronađeni su aerosoli sumpora koji se formiraju tokom erupcije vulkana koji ih izbacuje u atmosferu. Led neverovatno dugo može da čuva dokaze o vulkanskoj aktivnosti. Međutim, određivanje tačnog datuma – koliko dugo su aerosoli tu – nije jednostavno odrediti, piše ruski National Geographic.
Naučnici su ranije mislili da je tolika količina sumpora posledica erupcije islandskog vulkana Hekla, ili “Kapije pakla” kako su ga nazivali u srednjem veku, koja se desila 1104. godine. Ali ti zaključci opovrgnuti su rezultatima nove studije koju je sprovela grupa naučnika koju je predvodio paleoklimatolog Sebastijan Galet sa Univerziteta u Ženevi.
Prema novim istraživanjima Hekla nije mogla uzrokovati zagađenje vazduha, jer su osnovna nalazišta sumpora bila iz drugog perioda – od kraja 1108. do početka 1113. godine.
Naučnici su se onda okrenuli istraživanju istorijskih dokumenata kako bi pronašli stare opise neobičnig pomračenja Meseca, koja bi odgovarala erupcijama iz tih godina.
Prema podacima NASA, sedam velikih pomračenja Meseca desilo se u Evropi između 1100. i 1120. godine.
Opsežnim sitraživanjem naučnici iz Ženeve su zaključili da je najverovatniji krivac za “nestanak meseca” vulkan Asama u Japanu, koji je eruptirao tokom nekoliko meseci 1108. godine, a za to imaju nekoliko dokaza.
Unos u dnevnik koji je ostavio japanski državnik opisuje ovaj događaj na sledeći način: “Na vrhu vulkana je bila vatra, a debeo sloj pepela nakupio se u guvernerovoj bašti, sva polja pirinča bila su nepodobna za obrađivanje. Nikada nismo videli nešto slično. To je vrlo čudna i retka stvar.”
Naučnici su pronašli i jedno svedošenje iz srednjeg veka koje govori o izuzetno velikom pomračenju 1110. godine. “Petog maja svetlucavi Mesec je porastao, a zatim se njegova svetlost postepeno smanjivala, i čim je noć pala, potpuno je nestala, ni svetlost ni sfera nisu bili vidljivi”, tvrdi se u digitalizovanim NASA dokumentima.
Mnogi astronomi raspravljali su o ovom misterioznom mesečevom pomračenju. I engleski astronom Džorž Frederik Čejmbrs (1841-1915) pisao je o tome: “Očigledno je da je ovo [pomračenje] primer crnog pomračenja kada Mesec postaje potpuno nevidljiv i ne blista poznatim bakarnim tonom.”
Naučnici napominju da ovaj kombinovani dokaz pokazuje kako je zaboravljeni niz vulkanskih erupcija 1108–1110. godine izazvao strašne posledice za čovečanstvo.
