Zajednička donacija od 500 švajcarskih franaka, koju su u želji da obraduju više nevoljnika u Raškoj oblasti i na severu Crne Gore, poslale porodice Marić i Hadžić iz Sent Galena u Švajcarskoj, inače dugogodišnji čitaoci “Vesti” i dokazani dobrotvori, stigla je ovih dana u Novi Pazar i već je razdeljena dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta na Pešteru, Rogozni i Goliji.
Usamljenom Safetu Kovačeviću iz zabitog sela Pode na granici Srbije i Crne Gore, poslednjem pešterskom nomadu i mučeniku, porodice Marić i Hadžić poslale su 100 franaka, porodici Adilović iz Mojstira kod Tutina 100 franaka, teško bolesnoj Muratki Ramičević iz Kladnice kod Sjenice 100 franaka, bolesnoj baki Ratki Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni 150 franaka i siromašnom đaku pešaku Nikoli Petronijeviću iz sela Joše na Goliji 50 franaka.
Nismo zaboravljeni
Safet Kovačević kaže da mu je pre nekoliko dana stigla donacija od 100 evra, prva u ovoj godini, a evo nove radosti, 100 franaka iz Švajcarske.
– Mnogo mi znači ova pomoć, posebno u pripremama za zimu. Kupiću brašno i druge namirnice, kad napadaju veliki snegovi biću odsečen od sveta – priča Kovačević koji, nakon smrti majke Emine, živi sam na svom “ranču” udaljenom od civilizacije više od 30 kilometara.
Mislio je, kaže, da su ga dobri ljudi zaboravili, ali kako kaže, na njegovu sreću i radost ipak nisu.
– Znači mi novac i svaka pomoć, još više saznanje da, iako sam bespomoćan u ovoj divljini, nisam sam i otpisan. Hvala porodicama Marić i Hadžić. Bog neka ih čuva i sreća prati – poručuje ovaj siromašni gorštak sa Peštera.
Donacija iz Švajcarske puno će značiti i siromašnom i potpuno nemoćnom Halidu Adiloviću iz sela Mojstir kod Tutina koji je, nakon što mu je u seči šume teško povređena kičma, tri godine nepokretan, a da muka njegove šestočlane porodice bude još veća nedavno mu je u Beogradu iz stomaka odstranjen tumor. Donacija od 100 franaka dobrotvora iz Sent Galena pomoći će mu da kupi najpotrebnije lekove, da ode u Tutin na preglede i previjanja, ali i da deci Emini, Šemsi, Alminu i Emiru i supruzi Mejremi obezbedi najneophodnije namirnice.
Pomoć zlata vredna
– Zahvaljujući “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću dobrotvori širom sveta sada znaju za sve naše muke, odricanja i strepnje, znaju i kako se borimo za golo preživljavanje. Nadam se da će nam humani ljudi pomoći da nekako preguramo zimu koja je u ovim krajevima uvek duga i teška – priča Halid i puno se zahvaljuje porodicama Marić i Hadžić koje su poreklom iz ovih krajeva.
Donaciji se mnogo obradovala i baka Ratka Đorđević koja u planinskoj zabiti na Rogozni opstaje uz pomoć naših čitalaca i ljudske dobrote.
Skoro pet godina ona je štićenik našeg Humanitarnog mosta, donacije dobija retko, ali joj mnogo znače jer nikakvih drugih prihoda nema, a samo za brašno i lekove mesečno potrebno joj je bar 200 evra.
– Spasli su me dobri ljudi iz naše dijaspore. Prvu pomoć poslali su mi pre pet godina. Od tada, kad god sam u nevolji i neizvesnosti, stigne poneka, meni ogromna pomoć. Zlatna mi je i ova donacija od 150 franaka koja mi je upravo stigla iz Sent Galena. Bog neka čuva ove dve porodice koje su mi još jednom poslale pomoć. Želim im svaku sreću u životu – ističe ova usamljena starica sa Rogozne.
Mnogo je srećna i Muratka Ramičević iz Kladnice kod Sjenice.
– Sneg samo što nije pao, a ja u kući nisam imala ni dinara. Ni lekove nisam mogla da obezbedim – priča ova bolesna žena.
Njoj naši čitaoci, mahom poreklom sa ovih prostora, duže od decenije pomažu da kupi lekove i da se zimi ugreje u oronulom i vlažnom kućerku bez vode i struje.
– Hvala beskrajno dobrotvorima iz Sent Galena. Sigurna sam da će Svevišnji nagraditi njihovu humanost i dobrotu – zahvalna je Muratka.
Za hranu i školovanje
Obradovan je i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, siromašni đak pešak kome je iz Švajcarske stiglo 50 franaka.
– Dobrotvori su pre tri godine meni i mom bolesnom ocu Milovanu sagradili kuću, pomogli su nam da se lečimo i prehranimo. Meni sada
pomažu da se školujem i da postanem dobar varilac, a želja mi je da jednog dana gradim podmornice. Hvala puno dobrotvorima – poručuje ovaj učenik trećeg razreda srednje mašinske škole.
Šta bi bez dobrotvora?
Muratka Ramičević nam priča da je čula da su, kako kaže, ovi divni ljudi poslali pomoć još nekolicini nevoljnika u ovom kraju.
– Svaka im čast. Šta bismo mi bedni i siromašni bez ovakvih ljudi – pita se Muratka, čije srce radi sa samo 40 odsto kapaciteta.
