Mada su za ovu godinu planirali samo ukrovljenje kuće, koju su im krajem leta svojim donacijama započeli i brzo sazidali čitaoci “Vesti” i dobri ljudi iz ovog kraja, siromašni otac i sin Milovan i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji nastavljaju sa “neplaniranim” radovima. Istina, zahvaljujući neuobičajeno lepom vremenu za ovo doba godine i novim prilozima naših čitalaca, dobro napreduju. Trenutno su u toku unutrašnji radovi: postavljanje podne košuljice i izolacije, malterisanje, ugradnja keramike, krečenje…
Osim naših čitalaca i humanitarca Hida Muratovića, koji je bio glavni inicijator za zbrinjavanje siromašnog đaka pešaka sa Golije i njegovog bolesnog oca, veliku pomoć Milovanu i Nikoli pruža i novopazarski biznismen Halil Emrović, vlasnik poznate džins-konfekcije “Konto-bene” i hotelskog kompleksa “Emrović raj”.
Čist dobitak
– Radimo koliko imamo novca i koliko nam pomoći pristigne. Sve što uradimo je čist dobitak i ogroman uspeh, jer je preko plana i korak bliže našem krajnjem cilju – useljenju u novu kuću. Kada ćemo stati sa radovima i šta će nam ostati za proleće još ne znamo, jer nam donacije i dalje pristižu. Male su šanse da se uselimo do kraja godine, jer su nam ostali: kupatilo, sanitarija, patos i nameštaj – ističe Milovan Petronijević. Naglašava i da su ovih dana izgradnju njegove i Nikoline kuće podržali i naši čitaoci iz Australije (grupa anonimnih donatora) poslavši 300 dolara, zatim Senka Milovanović iz Švajcarske, donacijom od 100 franaka i Nikola Alimpijević iz Francuske koji je poslao 50 evra.
– Svaki evro i svaki dinar su nam dragoceni, jer mi sami nikada kuću ne bi ni započeli, a kamoli završili. Dobri ljudi su nas najpre zbrinuli namirnicama, ogrevom, odećom, obućom i lekovima, pa više ni u čemu ne oskudevamo. Kupili su nam novi šporet, frižider i mobilni telefon, a potom su nam započeli kuću o kojoj maštamo čitavog svog života i u kojoj ćemo, ako sve bude teklo po planu, imati sve što treba. Posebno smo zahvalni humanitarcu Hidu Muratoviću koji je pokrenuo i vodio celu akciju. U našim životima ovo će biti godina za pamćenje, godina u kojoj se naš život promenio iz korena – dodaje Milovan.
Pomagaću i ja
Do pre tri meseca Milovan i Nikola bili su puka sirotinja, dešavalo se i da ostanu gladni i bez hleba, nakon smrti majke i bake, Nikola je morao da sa ocem muze krave, da mesi hleb, da pravi sir i sprema ručak, a da potom pešači po sedam kilometara (u jednom pravcu) do škole “Rastko Nemanjić” u podgolijskom selu Šaronje.
– Za sve lepo što nam se dešava zahvalni smo najviše čitaocima “Vesti” koji su nam prvi pritekli u pomoć. Mada me i ove zime čekaju duga pešačenja do škole i mnogo napora, ja svakodnevno srećan i zadovoljan krećem na daleki put, jer znam da ja i moj bolesni otac više nismo sami. Da imamo perspektivu i da postoje dobri ljudi koji nam pomažu i koji će nam uvek, ako ponovo dođemo u neku nevolju, pomoći. Hvala im beskrajno, Bog neka ih čuva i sreća prati! Kad jednoga dana odrastem, završim školu i postanem svoj čovek, potrudiću se da pomognem ljudima u nevolji – naglašava Nikola Petronijević.
Svi ga poznaju i bodre
Nova kuća Petronijevića gradi se tik uz asfaltni put Novi Pazar – Odvraćenica na vrhu planine. Ako ove zime bude turističke sezone na Goliji, postoje izgledi da bude i autobusa, bar u januaru i februaru, koji bi Nikoli znatno olakšali život i učenje.
– Sada me svi poznaju i bodre, nadam se da će me, kad se umoran budem vraćao iz škole, kolima povesti i neko od turista koji krenu na Goliju da se skijaju. Naravno, spreman sam i da pešačim kao što sam do sada pešačio – priča Nikola, učenik osmog razreda.
