Odlazeću 2023. godinu obeležili su događaji dvojakog karaktera. S jedne strane došlo je do svojevrsne eskalacije dugogodišnjih procesa i sukoba koje izazivaju ljudi, poput onih u Ukrajini i Izraelu. S druge strane dešavale su se prirodne katastrofe čiji je uticaj bio iznenadan i razoran, a koje nisu izazvane direktnim delovanjem čoveka, poput zemljotresa u Turskoj i Siriji.
Izrael i Hamas
Neposredan povod za najnoviju eskalaciju višegodišnjeg “zamrznutog konflikta” između države Izrael i Hamasa, ekstremističke grupe sa sedištem u Gazi, koja se bori za prava Palestinaca, bio je napad koji se desio početkom oktobra. Trupe Hamasa su upale na teritoriju pod izraelskom kontrolom, napadajući civile i uzimajući taoce, čime je Izrael uhvaćen “na spavanju”. To je indirektno priznao i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je oštro kritikovao propuste u radu izraelske službe bezbednosti Mosad. Otmica talaca bila je dovoljan razlog da izraelska vojska krene u obračun sa Palestincima u Pojasu Gaze, pri čemu je, ako je suditi po izveštajima, došlo do monstruoznih zločina protiv civila. To je razlog zbog kojeg je Izrael kritikovan od strane saveznika sa Zapada, inače, velikih simpatizera ove države koja svoje postojanje duguje rezoluciji Ujedinjenih nacija iz 1947. godine. Dok se sukobi nastavljaju svakodnevno, ljudski i materijalni gubici su ogromni, u čemu nije mnogo pomogao ni privremeni prekid vatre, radi dostavljanja elementarnih stvari civilnom stanovništvu i razmene talaca i zarobljenika. Sve to, u kombinaciji sa arapskim okruženjem u kojem je Izrael, pitanje Palestine problematizuje na vrlo opasan način, koji preti da u narednoj godini zapali čitav region Bliskog istoka.
Konflikt u Ukrajini
Kada su 24. februara 2022. godine, ruske trupe otpočele specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, što je kodni naziv za ova dejstva korišćen u Moskvi, malo ko je mogao da pomisli da će rat trajati i naredne godine, odnosno da će pravoslavni svet na istoku Evrope, Božić 2024. godine, dočekati u rovovima. To se, ipak, desilo. Sporo napredovanje trupa na frontu, premeštanje rata i na tlo Rusije, upumpavanje pomoći sa Zapada u vojni budžet Ukrajine, dogovorena isporuka borbenih aviona F-16 i tenkova Abrams i Leopard, uobličili su dešavanja na istoku Evrope u prethodnih 12 meseci. Naravno, tome treba dodati i probleme koje je ruski predsednik Vladimir Putin imao sa plaćeničkom grupom Vagner, a koja se u jednom trenutku, otrgla kontroli. Sve se završilo “pokajanjem” vođstva ove grupe, odnosno, smrću šefa Vagnera, Jevgenija Prigožina, koji je nastradao u avionskoj nesreći, krajem avgusta 2023. Ukrajinsko pitanje, po svemu sudeći, nije blizu svom završetku, tako da će ono u nekoj meri obeležiti i 2024. godinu.
Stradanje u Turskoj i Siriji
Politička eskalacija situacije u Ukrajini i Palestini posledica je delovanja čoveka, naravno, sa tragičnim posledicama. Međutim, u godini na izmaku, nije samo čovek pokazao svoju tamnu stranu. Učinila je to i priroda, kroz brojne poplave, oluje, mećave i požare u svim delovima sveta, a naročito, kroz katastrofalne zemljotrese koji su pogodili Tursku i Siriju. Šestog februara 2023. godine, sila prirode se obrušila na Tursku i Siriju kroz zemljotres čiji je epicentar bio 37 kilometara severozapadno od Gazijantepa. U jezivim potresima, život je izgubilo skoro 60.000 ljudi, od kojih je više od 50.000 stradalih bilo u Turskoj. Ukupna materijalna šteta u ove dve zemlje je procenjena na više od 160 milijardi dolara. Jezivi prizori iz Turske i Sirije, sve trezvene ljude na svetu su podsetili na to koliko smo, zapravo, sitni i nemoćni u poređenju sa silom prirode. Ostaje nada da će ona imati više milosti u dolazećoj godini.
Diplomatske ofanzive
Godinu za nama obeležila je i intenzivna diplomatska aktivnost šefova najmoćnijih država sveta. Predsednik SAD Džozef Bajden, sem izborima u svojoj zemlji, bavio se i “zakopavanjem ratnih sekira” sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Si je, pak, balansirao, trudeći se da produbi saradnju i sa Rusijom, čemu svedoče ne samo diplomatske aktivnosti na visokom nivou, već i uvoz gasa iz Rusije, koji je na rekordnom nivou. Ruski predsednik Vladimir Putin se okrenuo azijskim partnerima, i to lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, koji je bio u poseti Moskvi, pri čemu je dogovorena intenzivnija saradnja u oblasti odbrane, što je, prema očekivanju, izazvalo veliko nezadovoljstvo na Zapadu.
Kriza oko Tajvana
Namere Kine da konsoliduje svoj uticaj u komšiluku nisu nikakva tajna, o čemu su i “Vesti” pisale u tekstovima posvećenim razvoju kineske ratne mornarice i pre svega, geostrateškoj poziciji Tajvana. Za zvanični Peking, radi se o integralnom delu Kine, koji je privremen, “odmetnut”, dok, s druge strane, za deo međunarodne zajednice, Tajvan predstavlja nezavisnu državu. I pored činjenice da SAD vode politiku “dve stolice”, odnosno, ne priznaju zvanično status Tajvana kao suverene zemlje, nema nikakve sumnje da je Vašington najveći zaštitnik Tajpeja. Slanje američkog naoružanja Tajvanu, razbesnelo je Kinu, što je dovelo do toga da prethodna godina bude u znaku pojačanih tenzija na Dalekom istoku, što je zasad eskaliralo samo kroz opsežne vojne vežbe kineske ratne mornarice i avijacije. Pitanje je do kada će reagovanje Pekinga ostati u tom formatu.
Štrajkovi širom Evrope
Prvih nekoliko meseci 2023. godine, bili su u znaku štrajkova u zemljama Zapadne Evrope, perjanicama neoliberalnog kapitalizma. Tako su radnici izlazili na ulice Francuske, Velike Britanije, Španije, Holandije, Portugala i Italije. Naročito su masovni protesti bili u Nemačkoj, u kojoj je u martu javni saobraćaj bio paralisan zbog najvećeg štrajka u prethodnih nekoliko decenija. Zahtevi su u svim zemljama bili isti – poboljšanje uslova rada i smanjenje socijalnih nejednakosti. Ukoliko je prvi uslov ispunjen, drugi, kaže zvanična statistika, nije, tako da dogodine možemo očekivati novi talas štrajkova.
Madurovi manevri
Kraj godine u Latinskoj Americi, poslovično zapostavljenom delu sveta, u znaku je želje Venecuele da pripoji teritoriju Esekibo, naftom bogatu regiju, koja se prostire na 160.000 kilometara kvadratnih, a koja je integralni deo Gvajane. To su stanovnici ove zemlje iskazali na nedavno održanom referendumu, sa podrškom od 95 posto. O ozbiljnosti administranicije predsednika Nikolasa Madura govore i njegove direktive državnim organima da se spreme za absorbovanje ove oblasti. Koja sredstva će u tom smislu biti korišćena, ostaje da se vidi.
