Marija Aleksić, učiteljica Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu, našla je vremena da pripremi još jednu priredbu povodom završetka školske godine, ovaj put s učenicima koji pohađaju nastavu u prostorijama KUD Zlatni opanak u Rajnikendorfu. Ona je pre početka programa zahvalila deci i roditeljima što su deo srpske dopunske škole.
– Ova školska godina je bila puna izazova, koje smo svi zajedno uz dobru saradnju prevazišli. Đaci su bili uspešni, usavršili su znanje srpskog, ali ono što je meni najvažnije, sklopljena su nova divna prijateljstva – istakla je nastavnica Marija i svima poželela da uživaju u pripremeljenom programu, a potom i u letnjem odmoru.
Veliki deo učenika ovog odeljenja inače dolazi na folklor u Zlatni opanak pa im nije bilo teško da svoj boravak upotpune i pohađanjem srpske škole.
Priredba je protekla u veselom tonu, a počela je pesmom “Deca su ukras sveta”. Zatim su Teodora Vukanac, Anastasia i Aleksandar Grčić recitovali pesmu “Hvala Vuku za azbuku”. Posle kreativne dečje igre “Dunje ranke”, nešto stariji učenici gromko su otpevali “Ljubavnu pesmu”, a mlađi su za kraj izveli “Ja posejah lubenice”.
Deca su uživala u još jednom druženju, delovala su kao uigran tim, uvek spreman za igru i pesmu, a nastavku škole, krajem avgusta, unapred se raduju. Roditelji su učiteljici Mariji uručili buket cveća, koji je, kako svi redom ističu, više nekog zaslužen poklon jer učiteljica izuzetno radi sa njihovom decom.
Gabrijela Stojanović, predsednica Saveta roditelja, zadovoljna je školskom godinom, u kojoj uslove više nije diktirala korona.
– Ova školska godina je fenomenalna u odnosu na prethodnu. Korona više nije bila u takvom naletu, pa su deca mogla da odlaze u školu, viđaju se, druže i zajedno igraju. Promena je vidljiva i u njihovom boljem raspoloženju, a učinak i napredak na polju znanja je očigledan. Moja ćerka Dafina već godinama ide na folklor u Zlatni opanak i sada je veći deo godine mogla redovno da dolazi i na nastavu srpske dopunske škole.
Gabrijelina ćerka Dafina Omerović je ove godine briljirala, ali je pokušala skromno da nam taj predstavi svoj uspeh.
-Treći i četvrti razred završila sam za godinu dana, i od jeseni već polazim u peti razred. Učila sam puno i kod kuće sa mamom, pa sam uspela dva razreda da završim za godinu dana. Inače, već sedam godina živimo u Berlinu. Ova školska godina protekla je mnogo bolje nego prethodna, i dobro mi dođe što sam imala vremena da učim i u školi i kod kuće, pored svih obaveza u nemačkoj školi. Takođe idem i na folklor, a tokom godine naučili smo i više novih koreografija. Čim počne raspust, krećemo za Srbiju, najpre kod pradede i prababe blizu Smedereva – unapred se raduje Dafina.
Gabrijelin verenik Slobodan Krstić dolazi iz Čente i kaže da učiteljica Marija realizuje divan program.
– Deca mogu da se druže, a tako se na pravi način čuva naša tradicija. U Berlinu sam tri i po godine, bavim se građevinskim poslovima, ali i muzikom. U Srbiji sam četiri godine svirao sam u grupi OK bend, sada radim i malo kao tonac i na rasveti. Uglavnom sviram gde su naši ljudi i veći skupovi, a za sada ih nema dovoljno. Pokušaćemo da se bavimo i ugostiteljstvom, želimo da se koncentrišemo na leskovački roštilj, koji u Berlinu nije dovoljno zastupljen – prenosi nam Slobodan svoje planove, koji su ipak u senci svadbe sa verenicom Gabrijelom, planiranoj za jul u Beogradu.
Lepše u srpskoj školi
Priredbi je prisustvovala i porodica Tomas, Rajko, Milena i njihova deca Ivana i Miloš.
– Ova školska godina je odlično prošla. U Berlinu sam šesnaest godina, došao sam iz Kozarske Dubice u Republici Srpskoj. Supruga Milena je rođena ovde, a poreklom je iz Rume. Nismo sigurni da će sin moći da nastavi dalje sa školom pošto ima puno obaveza u nemačkoj školi i u fudbalskom klubu, gde intenzivno trenira. Ima utakmice svake subote utakmice i teško je sve uskladiti.
Miloš dodaje da fudbal treniram u klubu TSV Rudou.
– Ovde u školi smo naučili ćirilicu i mnogo toga o srpskoj istoriji, ali fudbalski treninzi su sve intenzivniji i biće mi prilično teško da i dalje nastavim dopunsku školu. Treninge imam četiri puta nedeljno. I u nemačkoj školi mi je dobro, ali fudbal mi je na prvom mestu. Na raspust uvek odlazimo i u Rumu i u Kozarsku Dubicu. U oba mesta imam drugare i raspust mi brzo prođe. Srpski sasvim dobro govorim, pa drugari i ne primećuju da živim daleko od zavičaja.
Ćerka Ivana Tomas je s velikim uspehom završila osmi razred i ima ambicije da se posle završene nemačke gimnazije, posveti i akademskom obrazovanju.
– Fino su nam prošle godine u srpskoj školi, uprkos tome što nam je u poslednje vreme korona dosta poteškoća zadala. Mnogo nam je lepše bilo nego u nemačkoj školi. Pričali smo dosta o istoriji i prošlosti Srbije, a nismo samo pisali. Rado bih se dalje obrazovala na srpskom jeziku ako budem imala mogućnosti. Za sada me najviše zanima medicina. U Srbiji i Republici Srpskoj već imam dosta drugarica, i kada odem tamo, volimo uveče da izađemo u grad i malo prošetamo. Iako sam završila srpsku školu, nastaviću da idem na folklor, gde se takođe intenzivno družimo i pričamo i pevamo na srpskom.
Pregrmeli najteže
Među đacima ovog odeljenja su i devetogodišnji blizanci Sanela i Davor. Uz njih su bili mama Elvira i tata Žolt.
– Super je prošla ova školska godina, Sanela i Davor su se odlično prilagodili. Pošto smo pregrmeli početne godine škole uz intenzivne mere izolacije, oni su se sasvim privikli, i sada se osećaju već kao da su rođeni ovde. Škola je zaista super – sasvim zadovljno je potvrdio Žolt.
Sanela je spremno sažela učinak u srpskoj školi:
– Završila sam treći razred. Naučila sam mnogo slova, takoreći celu azbuku. Učili smo da pišemo, ali i da pevamo mnoge pesme. Za raspust prvo idemo u Srbiju, u našu Suboticu, a onda na more u Tunis.
Davor je takođe zadovoljan učinkom i potvrđuje da već dobro može da čita i piše ćirilična slova.
