Potrošila je svoj poslednji dan 2014. godina koju će Srbija pamtiti po vremenskim nepogodama, smanjenju penzija i plata i višemesečnom štrajku advokata, pa ne treba da čudi što su je građani uglavnom ispratili uz "nepovratila se".
Ni ono što očekuju u nastupajućoj 2015. nije previše optimistično. Naprotiv, stanovništvo Srbije nalazi se na trećem mestu na listi pesimističnih očekivanja u 2015. godini.
Prema istraživanju Agencije za društvena istraživanja Galup Internešnal, u Srbiji petina građana (22 odsto) očekuje da će 2015. godina biti bolja od 2014. godine, dok 60 odsto očekuje da će imati ekonomske poteškoće, a tek 15 odsto građana očekuje ekonomski prosperitet.
Poređenja radi, svaka druga osoba u svetu (oko 53 odsto ispitanika), očekuje da će 2015. biti bolja godina, četvrtina smatra da će imati ekonomske poteškoće, dok 42 odsto njih je optimistična u pogledu ekonomije.
Ni kada se rangira osećaj sreće Srbi nisu za pohvalu. Dok većina građana u svetu (oko 70 odsto) sebe smatra srećnim, u Srbiji to uverenje deli oko 43 odsto građana, dok se čak 12 odsto njih oseća nesrećnim. Najmanje srećnim osećaju se Grci (25 odsto), dok se a stanovnici ostrva Fidži izjašnjavaju kao srećni (93 odsto).
Ova istraživanja nisu direktni odraz ekonomskog stanja u jednoj zemlji, već često i malih očekivanja i niskih kriterijuma, pa je tako samo na prvi pogled začuđujuće da je visokorazvijena evropska država Francuska na drugom mestu, posle Malezije, po pesimizmu, a nasuprot njima najoptimističniji narod u pogledu ekonomije i prosperiteta su stanovnici siromašne Nigerije.
U Srbiji, međutim, građani zaista nemaju puno prostora za veru da će ove godine biti bolje. Već 1. januara usledila im je novogodišnja čestitika u vidu novih poskupljenja.
Po višim cenama i do 15 odsto prodavaće se slatkiši, alkoholna pića i grickalice, dok će riblje i mesne konzerve i čajevi biti skuplji za osam odsto.
Za oko pet odsto poskupeće kućna hemija, kozmetika, začini i med dok će prema najavama cene mleka i mlečnih proizvoda biti veće za 2,5 odsto. Zbog slabljenja dinara građani Srbije već sada plaćaju skuplje većinu uvoznih proizvoda, a dobavljači najavljuju još veće cene ukoliko vrednost dinara nastavi da pada. I sve to i pored toga što je cena nafte i derivata na rekordno niskom nivou, a guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković se hvali niskom stopom inflacije.
Analitičari, ipak, smatraju da trgovci neće moći podizati cene jer je već sada osetni pad kupovne moći stanovništva, pa za robu koja će poskupeti neće biti lako naći kupca. Za one najsiromašnije ostaje utešno da se u ovoj godini ne očekuje poskupljenje hleba i peciva.
Da u celom regionu ne cvetaju ruže govori i istraživanje koje je sproveo portal Kliks.ba iz kojeg se vidi visoka stopa nezaposlenosti, pa u vrhu svojih želja za 2015. jeste zaposlenje. Više od 2,3 miliona građana u regionu trenutno je registrovano na biroima za zapošljavanje. Reč je o bivšim jugoslovenskim republikama, bez Slovenije, ali sa Albanijom.
Sve u svemu, sumorna slika ljudi na Balkanu ne treba da onespokojava, jer kroz istoriju je bilo i težih perioda, pa su narodi istrajavali u duhu slovenske antiteze Nikole Pašića – "Spasa nam nema, propasti ne možemo".
Posao najmanje traže Crnogorci
Najveći procenat nezaposlenosti zabeležen je u Bosni i Hercegovini, u kojoj ima registrovanih 547.319 nezaposlenih osoba, ili 44 odsto radno sposobnog stanovništva. Srećom, ispitivanja pokazuju da realna nezaposlenost u BiH iznosi 27,5 odsto, jer mnogi rade "na crno". U Makedoniji broj nezaposlenih iznosi 28,6 procenata, u Hrvatskoj 19,2, a u Srbiji 17,6 odsto na evidenciji biroa se vodi 741.000 nezaposlenih građana. U Albaniji posao traži 16,9 odsto radno sposobnog stanovništva, dok je zvanično najmanja potraga za poslom u Crnoj Gori gde nešto manje od 15 odsto ljudi traži posao.
Otvoreno srce za obolelu decu
Beograđani i gosti glavnog grada juče su tradicionalno obeležili početak Nove godine šetnjom kroz centralnu gradsku ulicu Svetogorsku, u kojoj se održava tradicionalna manifestacija Ulica otvorenog srca.
Ove godine manifestacija je posvećena promociji novoosnovanog Fonda za lečenje dece u inostranstvu.
– Pozivam sve koji imaju mogućnosti da pomognu onima kojima je to neophodno – a to su deca koja nemaju mogućnosti da se leče u
zemlji – izjavio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Predsednica Nadzornog odbora Fonda Tamara Lukšić-Orlandić rekla je da je do sada primljeno 17 zahteva za lečenje dece u inostranstvu i da će prvo dete već 5. janura biti upućeno na kliniku u Belgiju. Dobra vest je da Fond već sada raspolaže sa četiri miliona evra.
Otvaranju Ulice otvorenog srca prisustvovalo je više hiljada ljudi, uglavnom roditelji i bake i deke sa decom, koje osim hora Čarolija uveseljavaju žongleri, klovnovi, mađioničari, glumci… Duž cele ulice posetioci mogu da uživaju i u tradicionalnoj prazničnoj hrani, slatkišima i napicima.
Jedno od obeležja ovogodišnje manifestacije je kupovina knjiga kako bi se podigao spomenik Beogradski čitač.
U NOVOJ GODINI U SRPSKIM PORODILIŠTIMA PRVI NA SVET DOŠLI DEČACI
Prvo pa muško!
Prve bebe u Novoj godini rođene su u porodilištima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu i svi su – dečaci.
Minut posle ponoći u GAK Narodni front na svet je došao Nemanja, težak tri kilograma i 250 grama, a majka Danijela Živanović porodila se prirodnim putem. Malog Nemanju kod kuće već čekaju dve sestrice.
U istom porodilištu, samo deset minuta posle ponoći, Darinka Grujić je na svet donela devojčicu tešku tri i po kilograma.
– Prva beba rođena u Nišu je dečak, težak 4,9 kilograma i dugačak 59 centimetara, dok je dečak koji je svet ugledao u kragujevačkom porodilištu rođen sa četiri kilograma.
Majke prvih beba u Nišu i Kragujevcu – Dobrila Đorić i Tamara Petković, porodile su se carskim rezom i obema je ovo prvo dete.
Nemanjina majka Danijela je trećerotka, pa su lekari imali "manje posla" i mogli da tempiraju porođaj.
– Ona je žena trećerotka pa smo mogli malo da dirigujemo. Čuje se odbrojavanje sa Trga i onda smo čekali poslednjih par sekundi. Njegov prvi udah je bio bukvalno u prvoj sekundi nove godine. Nema ništa lepše od porađanja – izjavila je doktorka Donka Mojović.
Naš Aleksa – novogodišnja beba u Austriji
Prva beba koja se rodila u Medlingu pokraj Beča je Aleksa, drugo dete Srpkinje Dragice Mojić.
Aleksa je rođen sa 3.305 grama i 49 cm dužine, a svet je ugledao tačno u 01.41 i nalazi se na listi novogodišnjih beba u Austriji.
Inače, prva beba rođena u 2015. u Austriji je dečačić Luis, koji je na svet došao tačno u ponoć u Oberpulendorfu.
SRBIJU POHODILO OKO 100.000 TURISTA
Muzičke zvezde uglavnom u prestonici
I ovogodišnji doček doveo je u Srbiju na desetine hiljada gostiju, podaci se kreću oko 100.000 turista, a među strancima prednjače Slovenci i Bugari. I pored pesimističnih očekivanja, Srbi sa svojim prijateljima i gostima nisu propustili da se za novogodišnju noć provesele, uz dobru muziku, obilnu hranu i žestoka pića. Pirotehnika je zaposela mnoge domove, pa su brojni Beograđani u sopstvenoj režiji izveli vatromet.
Za razliku od ranijih godina, ovoga puta su na tri lokacije bile organizovane novogodišnje žurke na otvorenom o trošku Grada – na Trgu Republike, ispred Doma Narodne skupštine i Filozofskog fakulteta, a glavne zvezde bili su pevači Emina Jahović, Vlado Georgiev i Nikola Rokvić.
U prestonici su nastupale i zvezde Ceca Ražnatović (Belekspo centar), Nataša Bekvalac (Kraun plaza), Jelena Karleuša (Hajat) čiji je nastup u elitnom hotelu gledao
veći deo srpske fudbalske reprezentacije.
Dan ranije – kao svojevrsno zagrevanje, Haris Džinović uveseljavao je Beograđane i njihove goste na centralnom gradskom trgu. I pored velike hladnoće (u novogodišnjoj noći bilo je -12), svi nastupi bili su masovno propraćeni.
Tako je bilo širom Srbije, a najmasovnije svakako na Zlatiboru gde je pred 30.000 ljudi nastupao Zdravko Čolić.
U Kosovskoj Mitrovici "vatreno"
Većina građana severnog dela Kosovske Mitrovice Novu godinu dočekala je u krugu porodice i prijatelja.
Jedan deo Mitrovčana najluđu noć je proveo u restoranima i hotelima u kojima je organizovan doček, dok je izostao organizovan doček na otvorenom.
Osim upotrebe pirotehničkih sredstava tokom dočeka 2015. godine u Kosovskoj Mitrovici se čula i pucnjava iz vatrenog oružja.
