Ni ono što očekuju u nastupajućoj 2015. nije previše optimistično. Naprotiv, stanovništvo Srbije nalazi se na trećem mestu na listi pesimističnih očekivanja u 2015. godini.
Prema istraživanju Agencije za društvena istraživanja Galup Internešnal, u Srbiji petina građana (22 odsto) očekuje da će 2015. godina biti bolja od 2014. godine, dok 60 odsto očekuje da će imati ekonomske poteškoće, a tek 15 odsto građana očekuje ekonomski prosperitet.
Poređenja radi, svaka druga osoba u svetu (oko 53 odsto ispitanika), očekuje da će 2015. biti bolja godina, četvrtina smatra da će imati ekonomske poteškoće, dok 42 odsto njih je optimistična u pogledu ekonomije.
Ni kada se rangira osećaj sreće Srbi nisu za pohvalu. Dok većina građana u svetu (oko 70 odsto) sebe smatra srećnim, u Srbiji to uverenje deli oko 43 odsto građana, dok se čak 12 odsto njih oseća nesrećnim. Najmanje srećnim osećaju se Grci (25 odsto), dok se a stanovnici ostrva Fidži izjašnjavaju kao srećni (93 odsto).
Ova istraživanja nisu direktni odraz ekonomskog stanja u jednoj zemlji, već često i malih očekivanja i niskih kriterijuma, pa je tako samo na prvi pogled začuđujuće da je visokorazvijena evropska država Francuska na drugom mestu, posle Malezije, po pesimizmu, a nasuprot njima najoptimističniji narod u pogledu ekonomije i prosperiteta su stanovnici siromašne Nigerije.
U Srbiji, međutim, građani zaista nemaju puno prostora za veru da će ove godine biti bolje. Već 1. januara usledila im je novogodišnja čestitika u vidu novih poskupljenja.
Po višim cenama i do 15 odsto prodavaće se slatkiši, alkoholna pića i grickalice, dok će riblje i mesne konzerve i čajevi biti skuplji za osam odsto.
Za oko pet odsto poskupeće kućna hemija, kozmetika, začini i med dok će prema najavama cene mleka i mlečnih proizvoda biti veće za 2,5 odsto. Zbog slabljenja dinara građani Srbije već sada plaćaju skuplje većinu uvoznih proizvoda, a dobavljači najavljuju još veće cene ukoliko vrednost dinara nastavi da pada. I sve to i pored toga što je cena nafte i derivata na rekordno niskom nivou, a guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković se hvali niskom stopom inflacije.
Posao najmanje traže Crnogorci
Najveći procenat nezaposlenosti zabeležen je u Bosni i Hercegovini, u kojoj ima registrovanih 547.319 nezaposlenih osoba, ili 44 odsto radno sposobnog stanovništva. Srećom, ispitivanja pokazuju da realna nezaposlenost u BiH iznosi 27,5 odsto, jer mnogi rade "na crno". U Makedoniji broj nezaposlenih iznosi 28,6 procenata, u Hrvatskoj 19,2, a u Srbiji 17,6 odsto na evidenciji biroa se vodi 741.000 nezaposlenih građana. U Albaniji posao traži 16,9 odsto radno sposobnog stanovništva, dok je zvanično najmanja potraga za poslom u Crnoj Gori gde nešto manje od 15 odsto ljudi traži posao.
Analitičari, ipak, smatraju da trgovci neće moći podizati cene jer je već sada osetni pad kupovne moći stanovništva, pa za robu koja će poskupeti neće biti lako naći kupca. Za one najsiromašnije ostaje utešno da se u ovoj godini ne očekuje poskupljenje hleba i peciva.
Da u celom regionu ne cvetaju ruže govori i istraživanje koje je sproveo portal Kliks.ba iz kojeg se vidi visoka stopa nezaposlenosti, pa u vrhu svojih želja za 2015. jeste zaposlenje. Više od 2,3 miliona građana u regionu trenutno je registrovano na biroima za zapošljavanje. Reč je o bivšim jugoslovenskim republikama, bez Slovenije, ali sa Albanijom.
Sve u svemu, sumorna slika ljudi na Balkanu ne treba da onespokojava, jer kroz istoriju je bilo i težih perioda, pa su narodi istrajavali u duhu slovenske antiteze Nikole Pašića – "Spasa nam nema, propasti ne možemo".
