Pevačica Goca Lazarević može se pohvaliti bogatom muzičkom karijerom – proslavile su je pesme “Mala žena”, “Svilen konac”, “Vidovdan”, a sudbina je htela da baš one završe u njenim rukama, iako joj svaka od njih nije bila namenjena.
– Ta demagogija da je mala žena od velike slađa apsolutno je tačna. Uopšte nisam htela da pevam tu pesmu, to je bilo u periodu mog postrazvoda, posle 10 godina i kada je Zahar, moj bivši muž napisao, ja nisam htela da je uzmem i govorila sam da je to neozbiljna pesma i posvađali smo se mi zbog toga. Nije mi se dopala ta melodija, eskivirala sam tu pesmu. U to vreme moja kućna pomoćnica, nije znala da otpeva ni “Hej Sloveni”, ali mi je rekla: “Gospođa Goco, vi jako grešite, ta pesma će biti hit”. A pošto je za prethodnu pogodila za pesmu “Mala koliba kraj puta”, ja nisam htela da čujem živa. I ja tako uzmem. Posle nekog vremena sam shvatila da bi velika greška bila da je nisam uzela. Mene i dan danas, posle 22 godine otkako je izašla ta pesma, sreću na ulici i mere me da li sam mala ili nisam – pričala je svojevremeno Goca kroz smeh i otkrila koja pesma ju je skupo koštala.
– Koju sam najskuplje platila? Pa bogami jednu koja je zaslužila veću popularnost. Zove se “Ćirilica”. O novcu ne bih pričala, to je moja privatna stvar. Nekoliko miliona evra, a možda i više (smeh). Ja inače, nikad nisam imala osećaj šta je hit – rekla je ona, pa govorila o tajni numere “Vidovdan”, koja je zapravo bila napisana za njenu koleginicu Vesnu Zmijanac, a ona ju je odbila:
– Meni ni pesma “Vidovdan” nije bila namenjena, već Vesni Zmijanac. Malu ženu sam dobro platila, stvari se ne dešavaju slučajno. Nije onome kome je rečeno, već kome je suđeno. Kada me pitaju šta sam dobila u životu, ja kažem: Više nego što sam zaslužila. Ja sam mnogo želela tu pesmu, a meni nije bila namenjena. Vesna nije želela da je peva, jer je mislila da će da ugrozi njenu jugoslovensku popularnost. Ja nikad nisam dobila jugoslovensku popularnost. Ona nije obojena nacionalizmom, ona govori istinu, ali džaba, otkako sam otpevala “Svilen konac” mene su već svrstali u srpske pevačice, a pesma je ljubavna pesma. Svejedno, ljudi sve površno gledaju. Ja sam kosmopolitski čovek, ja sve ljude volim.
Tokom svoje dugogodišnje karijere istakla je tada da se ničega nije odrekla, ali da su njena deca najviše ispaštala jer je veliki deo vremena provodila na turnejama.
– Deca bi vam to mogla reći, oni su osetili oštećenje u odrastanju. Ja sam surovi profesionalac. Ja sam išla na nastup kad je moj sin slomio ruku, ne zato što ga ne volim, ali prosto ljudima ne možete objasniti. Evo, na primer, ja sam jedno jutro slomila ruku i javim se gazdi, a on meni: Zar i vi? Uzeli smo vas jer ste tačni i profesionalni, zar ste i vi postali takvi? Ja sam uplakana krenula na nastup. Kada su me videli, oni su se zabezeknuli i rekli mi sedite samo, neka vas vide, ne morate pevati – pričala je pevačica, pa se priseća za koju numeru je dobila najveći bakšiš:
– “Vidovdan”, pa “Mala žena”, pa “Koliba kraj puta”. Ne znam koja je cifra, stvarno, ne sećam se. Kada sam pevala veselja, ja nikada nisam pevala tako da delim zarađeni bakšiš, nego sam ja dolazila na određeno od do i za to mi plati ili gazda ili muzičari iz bakšiša. Znam samo da nisam trošila novac na krpe imala bih vilu na Dedinju za izdavanje (smeh) – priča Goca Lazarević.
DRUGIM REČIMA, DA SI IMALA PAMETI IMALA BI KUĆU NA DEDINJU?